TUGA SRBINOVA

  У почетку свеопште офанзиве добро наоружаних партизанских снага 1944. године на територије под контролом Југословенске војске, уз свеопшту подршку из ваздуха савезничким бомбардовањима српских градова и комуникација, главнокомандујући Југословенске војске ђенерал Драгољуб Михаиловић упућује апел партизанима српске националности указујући им на стварне циљеве хрватског руководства комунистичке партије и комунистичко-усташке сарадње, као и њихову злоупотребу.   „Срби, партизани! Треба уништити и последње подручје на коме је један део народа остао бар унеколико очуван. Треба спасавати усташе, и друге Хрвате одроде, од одговорности за преко милион поклатих невиних Срба. Најзад, треба сачувати Хрватску од страшнога грађанскога рата. Откако је потписан споразум Тито Шубашић од половине јула ове године, обустављена је свака партизанска акција у Хрватској. А ви сте са границе Босне и Хрватске пребачени чак у Србију да бисте се тамо клали са вашом браћом и пустошили ...

  Сава Ковачевић и Милован Ђилас ниси имали милости ни према женама и деци       Сава Ковачевић био је на почетку Другог светског рата партизански командант Никшићког НОП одреда, а касније је именован за команданта Оперативног штаба НОП за Херцеговину. Команда „штаба“ била је у школи у Ластви, која постаје једно од највећих партизанских мучилишта и стратишта. За монструозне злочине Сава Ковачевић, који је погинуо 1943. године са Сутјесци, имао је „алиби“ у наредбама тог времена а једна од њих је “Наредба КПЈ за Црну Гору 05. 02. 1942. године – Строго пов: НАРЕЂУЈЕМО: Командантима и политичким комесарима са подручја: Колашина, Мојковца, Берана, Бијелог Поља и Андријевице, да одмах без размишљања или тражења неких додатних обавјештења под хитно организују напад на Васојевићко племе, јер су они велики – Срби. Њих треба најстрожије казнити тако – убијајући све редом, све за кога се зна да није за нашу идеологију. Не руководећи се на пол и старост, жене и дје...

Писмо Антонија Тодоровића одговор је на Крлежине записе од 1916 до 1933. године у којима је Србе назвао „ушљиви балкански цигани“ и „багром за вешала“   Због овог писма Антоније Тодоровић је, мада већ увелико у осмој деценији живота, био осуђен и одлежао три године затвора. Писмо је у папирима свога оца пронашао писац Павле Бабац, а да угледа светлост дана заслужан је његов син Душан.   Антоније Тодоровић Шарпланинац (1880 —  1970), је био српски учитељ, национални представник Срба у Османском царству и члан четничке организације у Старој Србији, данашњој Македонији, почетком 20. века, а јавности је мало знано да је 1954. године упутио писмо Мирославу Крлежи, због којег је робијо три године. Писмо је на објављивање чекало скоро пуних шест деценија, а и кад је објављено није имало посебног одјека у јавности. Пре него што дамо шта је напсио Тодоровић, ево још неколико биографских података о овом занимљивом човеку. Родио се у Призрену...