TUGA SRBINOVA

 Срби су током прошлога века већином сами себи копали јаму у коју су их други гурали, није ништа ново. Тешко је разумети зашто су Срби тако пуног срца прихватили две Југославије у којима су већином потискивали све оно што су били пре, а крили су и своје хероје који су током Другог светског рата показали да су достојни наследници солунских бораца или витеза са Мојковца. Уџбеници у Србији, а посебно у Црној Гори, ни слово нису посветили великом подвигу пилота Краљевине Југославије приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. Они су листом били Срби, јер су остали преко ноћи променили униформе или дезертирали. Ипак, остало је записано да је након пуча 27. марта прво мобилисано ратно ваздухопловство Краљевине Југославији. Оно је тада било модерно, добро обучено, одлично наоружано, са високим моралом и пружило је доста организован отпор фашистима. Краљевина је рат дочекала са 1.000 борбених авиона.   На 2.200 фашистичких авиона (од чега 1.500 н...

Стари Дубровник – Улица Краља Петра     Имајући пред очима душевно јединство нашег народа, ми смо хтјели да наш „Дубровник“ не буде одговарао потреби једног самог дијела његовог, него да буде служио цјелокупноме српскоме народу без разлике вјере и земље , писао је дубровачки лист ,,Дубровник“ 1897. године, уз напомену да издају календар штампан на латиници, јер, како пише, има оних који ,, слабије познају ћирилично писмо – силом прилика које не зависе од њих “. Овај дубровачки лист који је излазио у периоду од 1892. до 1914. и од 1937. до 1941. године, у свом годишњаку из 1897. поручио је да жели да удовољи разним потребама Срба који живе у, како пише, свим српским крајевима .  Лист ,,Дубровник“, 1897.   Састављајући овај календар, гледали смо да буде користан, згодан и интересантан за све крајеве и дјелове Српства , тако да сваки читалац нађе у њему што добра и корисна , ријечи су које је упутио лист ,,Дубровник“ својим читаоцима крајем 19. вијека, у пе...

  У свим већим местима од Далмације до Баната убијања Срба су била свакодневица а највише је убијених било у Херцеговини и Босни где су попаљене стотине србских села у периоду од 1915-1918. године. За најмању ситницу Србин је могао бити осуђен на вешање. Постојала је оптужница за "србовање" - уколико неко јавно исказује своју србску припадност. Ту су вршене и масовне злоупотребе овог појма па су под оптужбом за србовање локални муслимани и хрвати спровели прави геноцид над Србима до те мере да се одлазило на вешала чак и због писања ћирилицом или јавног исповедања православне вере и др. Управо су све ове егзекуције и спроводили муслимани и римокатолици србског језика (данашњи бошњаци и хрвати) од којих су аустроугарске власти оформиле посебну милицију под именом "Шуцкор". Шуцкори су дословно права претеча каснијег усташког покрета. На територији Аустроугарске је убијено преко пола милиона Срба и то се готово нигде не помиње.

  Највећи број сахрањених погинуо је у пробоју 28. муслиманске дивизије који су ишли у пробој - или "пуковници или покојници" јер су починили бројне злочине у Братунцу, Скеланима, Кравици и у више других села. Enver Hadžihasanović, general AR BiH je pred Tribunalom izjavio da je u proboju poginulo 2.628 boraca 28. divizije iz Srebrenice, - Karl Bildt, švedski diplomata, dao je brojku "do 4.000", - Džon Šindler, američki obaveštajac u Sarajevu, kasnije profesor na Mornaričkom koledžu u SAD, dao je procenu 5.000 boraca. Наравно да запослени и подаци у Меморијалном центру вам никада ово неће рећи - јер све сахрањене воде само као "невине жртве". *Иначе за 3 године јун 1992-1995. у Сребреници нико званично није умро све до 11. јула 1995.  

  Na spomen pločama u Memorijalnom centru Potočari kod Srebrenice, u kojem su sahranjene bošnjačke žrtve zločina iz jula 1995. godine, uklesano je 79 imena Bošnjaka koji su nakon 2003. godine bili živi, a dio njih je živ i dan danas, navedenio je u dokumentaciji agencija koje su istraživale ovaj događaj, a koja se nalazi u posjedu portala banjaluka.net.   Iz dokumentacije je vidljivo je da se na spomen pločama u pomenutom Memorijalnom centru nalaze imena najmanje 79 lica bošnjačke nacionalnosti, a koja su nakon 2003. godine imala prijavljeno mjesto prebivališta na području BiH, odnosno osam godina nakon događaja u Srebrenici iz jula 1995. godine. Iz ove dokumentacije je vidljivo i da su neka od tih lica u periodu nakon 2003. godine čak i podnosila zahtjeve i dobijala neke od identifikacionih dokumenata na svoje ime, iako im se imena istovremeno nalaze na spisku bošnjačkih žrtava iz Srebrenice jula 1995. godine, navodi ovaj portal.  Dodaje se da su, pored to...

  Desetine hiljada Slovenaca, Hrvata i muslimana iz Bosne iz Habsburške monarhije kretale su se prema Drini. Mnogima od njih ona će biti posljednja adresa. Drugi će je preći, ali će ostaviti kosti u šumama Cera. Čak i oni koji su preživjeli, kasnije će se u paničnom bijegu pred srpskom vojskom udaviti u moćnoj rijeci. Hrvati, Slovenci i muslimani (danas Bošnjaci sutra možda marsovci) ginuli su za tuđu državu, jer svoje nisu imali. Pred samo nešto više od 100 godina, najveći slovenski grad bio je Trst, ali Slovenci su u njemu polako postojali Talijani, kao što su u Celovcu (danas Klagenfurtu) odlučili da budu Nijemci. Dalmacija je bila nedođija na kraju svijeta, regija do koje nije bilo čak ni pruge, odakle se u samo deset godina jedna trećina stanovništva iselila. U Zadru su živjeli Talijani, a Hrvati su bili manjinsko stanovništvo Pule, Rijeke, Vinkovaca, Osijeka, Vukovara, Slavonskog Broda... Muslimani iz Bosne nisu još znali jesu li Turci ili Srbi islamske vjere. Makedonci se ni...