TUGA SRBINOVA

 Пише: Милослав Самарџић    После дуге паузе, Ђуришић се јавио Дражи 15. децембра 1944. го­дине. Своје одсуство објашњавао је на следећи начин: Био сам и остајем веран идеји Равне Горе. Сав мој рад у вези са Енглезима носи печат заједничког, а никако сепаратног рада. За ово имам и писмених података… Али ни Врховна команда ни ми­нистар нису остали верни националном народу и борцима Цр­не Горе и не посматрају све покрајине подједнако.59 “Писмени подаци“ били су заправо саопштење Националног ко­митета за Црну Гору, Боку и Стари Рас, основаног 19. новембра. Председник комитета био је Вукашин Вукашиновић, а сек­ре­тар Митар Митровић, док је за почасног председника изабран ми­т­рополит Јоаникије. Посебно је наглашено да су у рад комитета укључени и борци за уједињење Црне Горе и Србије 1918. го­ди­не. Дража није ни стигао да реагује на ову релативно добру вест, када је 20. децембра са Ђуришићеве радио станице добио следећи радиограм од потпуковника Блаже Гојнића: ...

  Зашто се комунисти и партизани у српском народу још увек сматрају и називају родољубима и колико још таквих "родољуба" треба да нас задеси да би као народ научили нешто из сопствених трагедија? Да ли родољуб може да мрзи свој род и народ као такав, и да ли родољуб може да постане крволок свог народа, да би касније етикету крволока и оног који је убијао свој народ, залепио оном који је свој народ спашавао и збрињавао, свестан да ће и сам постати предмет опањкавања, како родољубивих крволока, тако и народа? Па да напишемо нешто о делима ових "родољ уба" који су имали више од пола века да народ убеде у своје лажи - конкретно у Црној Гори, у којој је нажалост још увек највећа дилема око тога ко је родољуб а ко издајник, и у којој су ови јамари и данас за неке родољуби и ослободиоци који су корен свих већих проблема у данашњој Црној Гори. У ситуацији терора, насиља, масовних ликвидација недужних и невиних, коју су створили комунисти, почев од краја 1941. године, па до ...

  Svjedočenje Jasmina Šljive, pred istražnim organima Republike Srpske, koje je dao godinu dana poslije potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u kome otvoreno govori o zvjerstvima boraca Armije BiH nad Srbima koji su ostali u Sarajevu, te iživljavanjima nad ženama i zarobljenicima.     „Sa djevojčice je skinuta sva odjeća, a Jusuf Lendo je djetetu ruke vezao za krevet. On je prvi izvršio silovanje, a zatim su to isto učinili Suvad Milić, Hodža Amir, LJaljaj Enver i Kajanija Ferid. Dijete je sve vrijeme plakalo, a kada je Kajanija počeo da je siluje, devojčica je umrla. Ja sam, takođe, imao namjeru da učestvujem u silovanju ali dijete je umrlo.“Prema njegovom svjedočenju, on i Jusuf Lendo, Suvad Milić i pripadnici 10. Brigade Armije BiH, tokom rata su se zvjerski iživljavali nad ženama i djevojčicama srpske nacionalnosti. Mnoge su tokom monstruoznih silovanja, gdje se smenjivalo i više vojnika, od zadobijenih povreda preminule tokom samog čina. Sakib Puškar, vojno...