TUGA SRBINOVA

  ХРВАТСКИ теолог и историчар Горан Шарић се у најновијем тексту, који је објавио на свом фејсбук налогу, пита да ли су Срби 1999. године били на погрешној страни историје. – 09.11. 1989. године мој сусед Владо затекао се у Берлину приликом рушења берлинског зида. Већ неколико дана пре његовог доласка, 04.11. 30.000 источних Немаца у 48 сати преко Чехословачке је побегло на запад. Само у Дрездену 5.000 људи се покушало укрцати на воз који је возио за западни Берлин. Пар година касније, кад ми је показивао циглу из тог зида, рекох му у шали: „Владо, ти си рушио моје идеале.“ Ни сам нисам био свестан колико је та моја изјава била тачна  – написао је Шарић. Он је нагласио да је пад „Берлинског зида“ означио крај биполарног међународног поретка, са две велике силе – Америком и Совјетским Савезом. СССР се у наредне две године расформирао, Кина је била још миљама далеко од своје данашње снаге и свет је можда први пута у историји постао униполаран, са Америком као једин...

  "Je li za vrijeme turske okupacije postojalo pravilo prve bračne noći i koliko je godina Srbija bila po Turcima? Nerijetko se u neformalnim razgovorima može čuti da su Srbi koji imaju tamniju put, oči i kosu zapravo potomci Turaka koji su silovali srpske žene i koristili tzv. pravo prve bračne noći u vjekovima ropstva. Godinama se se bavim genetikom i to je jedna od klasičnih zabluda u koje mnogi u Srbiji vjeruju, a s druge strane, u hrvatskim nacionalističkim krugovima taj se "argument" koristi kako bi ponizili Srbe. Čak su se i meni pojedinci iz Hrvatske pisali da Srbi nisu ni Slaveni ni Iliri, nego potomci Turaka. Međutim, tamnija put nema veze sa Turcima. Antički stanovnici Balkana, tzv. Iliri koji su na ovim područjima živjeli još prije dolaska Rimljana, bili su nešto tamnije puti. U spisima grčkih i rimskih autora oni su opisani kao visoki i crni, a neki Tračani (srodnici Ilira) su bili i crveni. Najnovija genetička istraživanja pokazala su da današnji stanovnici...

Mislav Horvat: 22.avgust 2016 : "MILOŠEVIĆEV SPOMENIK Čitao sam o najavi gradnje Miloševićevog spomenika dok smo stajali u koloni i čekali na prelazak granice kod Gradiške. Samo malo dalje od nas bio je kompleks koncentracionog logora Jasenovac. Sva ova zemlja, do kuda god nam je pogled sezao bila je natopljena krvlju. NDH je bila najveći logor 2. svjetskog rata bez žica, od Paga do Jastrebarskog, od Hercegovine do Vukovara, od Gline do Banja Luke. Kada djeca u Hrvatskoj na kraju 8. razreda idu u Vukovar gdje ih uče da su Milošević i Srbi krivi za rat, nisu ni svjesna da gaze po nikad iskopanim, nikad pokopanim leševima. Ni ne obrate pažnju na tablu Jasenovac.Ne znaju šta je Jasenovac. Ne znaju da je rat u Vukovaru počeo ubojstvima srpskih civila i regruta JNA od strane hrvatskih paravojnih jedinica koje su u Vukovaru ubijale čak i Hrvate koji im se nisu htjeli pridružiti. Uče ih samo o 200 streljanih pripadnika tih hrvatskih paravojnih jedinica koji su prije toga mjesecima ...

  МРТВИ ЋЕ ТИ ИСТИНУ КАЗАТИ   "Запамти, чедо моје, наша гробља су најсвјетлији биљези нашег народа и најсветији граничници наше домовине. Ако ти нико жив не може казати докле допире твоја земља и твоја баштина, потражи кости и гробове, и мртви ће ти истину казати."       + Српска_војничка_гробља + Српско војничко гробљa

  Теза о наводним четничким злочинима над српским народом са Козаре у љето 1942. године, скоро 80 година изазива расправе и подјеле у народу. Овај фалсификат пласиран од стране комунистичке пропаганде током Другог свјетског рата, данас добија нови замах преко друштвених мрежа, појединих медија и самопроглашених антифашистичких организација. Због тога ћемо овом фалсификату супроставити историјске изворе и чињенице. Након што је осуђен на истребљење у Независној држави Хрватској (НДХ), српски народ се самоиницијативно дигао на устанак. Један од првака Комунистичке партије Југославије (КПЈ) из Босанске Крајине, Осман Карабеговић, о томе је записао: „Требало је организовати на неки начин тај спонтани и широки покрет маса и дати му одређени смјер“.   Силина народног бунта у Поткозарју изненадила је комунисте, који су планирали, како сами тврде, да оружану борбу отпочну у „виду акција и диверзија“. Првоборац Саво Кесар пише: „Тако је 31. јула 1941. дошло до непредвиђен...

  (Одломак из необjављене књиге „медијски порази јна, – Истина о Кадиjевићу”) Рањени војник ЈНА Многи од тих догађаjа недвосмислено, кроз конкретне људе и примере, указуjу на словеначке бестиjалности коjе, без обзира што су прекривене велом таjности, представљаjу непорецива сведочанства о невероватним злочинствима почињеним у последњоj децениjи двадесетог века. Веродостоjна сведочанства су исказана кроз броjне извештаjе воjних обавештаjних и медицинских органа и изjава очевидаца и учесника борбених деjстава вођених на тлу дежеле. Пре него пређемо на опис словеначких злочина, осврнимо се наjпре на „злочине“ коjе су, према оптужници Окружног тужилаштва Мурске Соботе, починили над цивилним становништвом генерал Трифуновић и пуковник Попов.  „Злочин“ о ком jе реч, почињен jе jер jе генерал Трифуновић, командант корпуса у Вараждину, од Команде Загребачке воjне области добио задатак да део jединице упути ради обезбеђења граничних прелаза на jугословенско-аус...