TUGA SRBINOVA

  Izvor: Miroslav Toholj - "Crna knjiga" 14. jula 1992. naoružani pripadnici tzv. Armije BiH ušli su u srpsko selo Bučje u opštini Goražde prilikom čega su zarobili svih 45 civila srpske nacionalnosti i odveli ih u muslimanske kazamate i logore. Među zarobljenima je bilo mnogo žena, dece i staraca koji su u zatočeništvu bili podvrgnuti torturama. Neki od meštana ovog malog sela su ubijeni ili su podlegli usled tortura i zlostavljanja. Neke žene su i silovane po logorima. Meštani Bučja su te ratne 1992. od samog početka rata živeli bukvalno kao u ka­ve­zu; bili su okru­že­ni sa svih stra­na či­sto musliman­skim se­li­ma – Žu­že­lo, pa Gaj, Vran Po­tok, Ra­di­je­vi­ći, Mi­la­no­vi­ći, Stra­ža, a do­le uz Dri­nu nalazili su se još i Hu­bje­ri i Ka­za­gi­ći.  Prvi napad na ovo selo dogodio se sredinom ma­ja 1992. go­di­ne kada je gru­pa mu­sli­ma­nskih vojnika izvršila napad. Tom pri­li­kom je na kuć­nom pra­gu teško ra­njen Dra­go­ljub Ča­ra­pić koji je nakon čet...

 Књаз Никола потурицама   Мухамеданци! Иако сте друге вјере, ви сте браћа наша, јер у жилама вашим тече српска крв. Зато ја долазим, да ве ослободим исто као и браћу вашу хришћане. У ослобођеној Херцеговини ви ћете живјети слободно. Закон ће у њој за свакога један и једнак бити, а за све праведан. У вјеру вашу као у светињу неће нико тицати. Ја ви јемчим за то, а о правичности и љубави мојој према вама свједоци су стотине једновјерника ваших, који су у земљи мојој и код мене налазили вазда братскога дочека, помоћи и одликовања. Ја ве позивам, дакле, мухамеданци, да не дижете оружје против своје једнокрвне браће хришћана. Ако не можете већ данас са вашом браћом хришћанима заједно борити се против Османлија, нашега заједничког непријатеља, ја ве позивам да сједите мирно. У томе случају са животом и имањем својим бићете сигурни од свакога нападаја и повреде. Ако не учините тако и ако ми свако племе и мјесто преко старјешина својих не изјави своју мирољубивост и оданство своје, ме...

   ČAŠA KRVI   Autor: Saša Milivojev   Uznemirujuć sadržaj:   „U GL-u su naredili da se hapse civili, da ih maltretiraju i ubijaju, pljačkaju i proteruju, a da raskomadana tela njihovih leševa pakuju u džakove i bacaju u jezero. Da. Jeste. Ubili su veliki broj ljudi. Kidnapovali su dvojicu muškaraca i stariju ženu, a zatim ih oborili na zemlju. I nećete verovati: ženi su vezali noge za dva automobila koja su zatim polako krenula u suprotnom pravcu. Smejući se, dogovorili su se sledeće: 'Kreni polako, nemoj brzo da joj uzmeš dušu', te su vozila krenula i rastrgla ovu stariju ženu koja je vrištala, pa kako je ova žrtva još uvek bila živa zavezali su joj i ruke na isti način, pošto su se vozila vratila unazad: 'Hajmo sada ruke, ne dajte puno gas, ne žurite', te su u suprutnom smeru ponovo rastrgli ovu ženu i na taj način je lišili života. Tako je ubijen i jedan od muškaraca. Jedan monstrum je uzeo sekiru iz gepeka i pred svima raskomadao ova dva tela. Trećeg m...

  Познато је да већина Срба и светска јавност не зна за чињеницу да је у околини Сребренице у току Другог светског рата „нестало“ више од 6.400 Срба, док је званична државна комисија после рата избројала 2.262 убијене српске жртве. За те злочине су претежно биле одговорне усташке снаге, у чијим редовима су служили и многи муслимани из тог краја. У Титовој СФР Југославији је у име „вишег циља“ постојало прећутно гурање под тепих, свих чињеница о овим дешавањима, што је равно почињеном злочину. Један од историчара новије генерације Немања Девић је о страдању Срба сребреничког краја у 20. веку, својевремено рекао, да је према подацима послератне југословенске Земаљске комисије утврђено да су Срби у Сребреници током Другог светског рата претрпели велика страдања. Тадашња југословенска Земаљска комисија, која је деловала после Другог светског рата, утврдила да су усташе у Сребреници убиле 2.262 српске жртве, од којих су 1.186 биле деца, жене и старци, а да је 1.118 жртава ...

  – ДОБРОВОЉНО сам дошао у Београд да свједочим о злочинима које су „моји“ починили над Србима и над човјечношћу током рата у Сарајеву. Као припадник обезбјеђења Алије Изетбеговића имао сам прилике да у више наврата чујем шта је наређивао потчињенима и како су режиране Маркале. – Био сам ту када је Насер Орић добијао упутства од предсједника и Реиса Мустафе Церића да прави ршум око Сребренице и провоцира акцију са друге стране. Видио сам злочине над припадницима вашег народа и све до 2010. вјеровао сам да ће неко и „нашим јунацима“ стати у крај. Није се догодило и зато сам дошао. Ово је део монолога заштићеног сведока KW-568, припадника Алијине преторијанске гарде из јединице „Бисери“, на почетку ексклузивне исповести.   Када се у Хашкој судници на процесу Радовану Караџићу 2014. а потом и Ратку Младић 2015. појавио заштићени сведок одбране под шифром KW-568, суд је реаговао тако што је у највећем делу сведочења „искључио“ јавност. Објављени су само делови њ...

  Уочи Светог Илије, 01.08.1941. године започео је један од највећих Покоља српског народа у Средњој Лици који је завршен 08.08.1941. године - тзв. Илиндански србокољ или у српском народу назван "Крвави Илија". Хрватске клерофашистичке власти из Госпића доносе одлуку о спровођењу србокоља у првој декади августа како би се шире подручје Госпића, Медка, Перушића и Бриња потпуно очистило од Срба. Срби оба пола и свих узраста су убијани на све могуће начине од којих многи превазилазе границе здравог разума - људи су масакрирани сјекирама, косама, ашовима, крамповима, мотикама, ножевима...живи спаљивани у кућама или у шталама заједно са стоком, утјеривани у цркве и спаљивани, живи дерани... Српски народ се дао у велике збјегове ка Велебиту и крио се по околним шумама а хрватска војска (углавном усташе и домобрани заједно) хватали су Србе попут дивљачи и убијали на лицу мјеста а велики број одводили ка велебитским јамама и бацали унутра. Највише Срба је бачено у Јарчију јаму код Ди...