TUGA SRBINOVA

  Познати “црвени поп” и за многе, посебно данашње, комунисте понос тог периода и синоним “правог јунака”, 6. Mарта 1945. годинe, потписује указ о „ПРИВРЕМЕНОЈ ЗАБРАНИ ВРАЋАЊА КОЛОНИСТА У ЊИХОВА ПРЕЂАШЊА МЕСТА ЖИВЉЕЊА“ Стару Србију (Македонију), Војводину и на Косово и Метохију.   Tермин “колонисти” се у косовском случају односи искључиво на Србе староседеоце,  које су шиптарске хорде у току самог рата истерале са вишевековних огњишта и на њиховој плодној земљи населили новопридошлу шиптарију из Албаније. Интересантно да је сам yкaз написан латиницом, а коришћене cy и хрватске речи “увjeт” тj. услов a уместо месец Март писало je oжујак, што само по себи говори ко је налогодавац свега овога. Рашчињени поп из Лознице, a послератни министар унутрашњих послова ФНРЈ Владимир Влада Зечевић данас у центру лознице има свој споменик док га многи и даље сматрају народним херојем.

  Zdravko Ponoš je rođen u okolini Knina, ali za razliku od mnogih oficira iz Republike Srpske Krajine koji su se odazvali pozivu rodne grude i otišli da je brane tokom hrvatske agresije on je rešio da ostane u Beogradu i da radi na Vojnotehničkom institutu. Do 5. oktobra je stigao do potpukovnika i nije bio viden za neki veći čin, ali sve se menja dolaskom na vlast DOS. Pod pritiskom NATO da se penzionišu i smene oficiri koji su bili heroji odbrane od zločinačke agresije počinje napredovanje Zdravka Ponoša kojeg su kolege zvale "mlađi referent Zdravko" i "mastiljara Zdravko" zbog toga što nikada nije učestvovao u borbenim dejstvima i bežao je od bilo kakve mogućnosti da mu se život nađe u opasnosti. Izdajnička vlast i isti takvi ministri odbrane ga u više mandata uzimaju za savetnika, a vrhunac njegove "blistave" karijere bio je trenutak kada mu je ponuđeno, od strane tadašnjeg ministra odbrane Borisa Tadića da formira "odeljenje za saradnju sa NATO...

  1915, почела је Албанска голгота - Просечан српски војник имао је 26 година, али је због тешког живота на селу, а нарочито услед ратних околности, деловао старије од својих савезничких вршњака. Био је изузетно поносан на своје сељачко порекло. "Био је син сељака и није се трудио да личи ни на шта друго", записао је британски ратни новинар на Солунском фронту Хари Колинсон Овен. Целог живота бавио се земљорадњом и био је само један од синова које су његови родитељи послали у рат. У кући су поред родитеља на његов повратак чекали супруга и двоје до троје деце млађе доби, јер се српски војник већ у својим раним двадесетим остварио у улози супруга и оца. Живео је у породичној задрузи са три генерације и сам је производио већину ствари неопходних за живот. Српски војник је и традиционалиста. Посебно је сујеверје било његов снажан покретач, дубоко укорењено у свакодневном животу једноставних људи са села. Тако не узима драгоцености са тела убијеног бугарског војника, носи амајлиј...

Боривоје М. Карапанџић је живео у Квиленду (САД), деценијама где се бори за истину о страдању србског народа у Другом светском рату. Писао је писма Слободану Милошевићу, Војиславу Коштуници, Борису Тадићу, Томиславу Николићу, док су били водећи људи у Србији, али нико му није одговарао. Његова жеља је била да државни органи Србије покрену истраге о ексхумацији гробница у Словенији 1945. године.   Комисија Владе Словеније за питање масовних гробница открила посмртне је само на Похорју остатке око 15.000 убијених особа. У Словенији има 540 масовних гробница. Пронађено је 134 скривених гробља са војницима, 79 цивилних гробља, 72 гробља гдје су сахрањени и цивили и војници. Највећи масакр Срба изведен је у месту Кочевски рог, о чему се у Србији ћути и зато врло мало зна. Енглези су од 24. до 29. маја 1945. године, на превару, под изговором да их шаљу у Италију, изручили Титу све пребеглице. Превозили су их, прво камионима до Вилаха и Јесеница, а затим возовима у логор Ће...

  Разарачем БЕОГРАД превежен је највећи део злата у Енглеску.   Према расположивим подацима, уочи Другог светског рата Краљевина Југославија је поседовала 84.574 килограма чистог злата.   Увиђајући опасност по земљу, кнез Павле је одобрио да већи део златних резерви буде пребачен у Енглеску у мају 1939. године. Транспорт је извршио разарач „Београд“ и тако је у Енглеску банку стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. У овој банци Народна банка Краљевине Југославије је већ имала 225 златних полуга, па је укупна резерва у Великој Британији увећана на 44.886,61 килограм чистог злата.  Након почетка Другог светског рата (1. септембра 1939), док се очекивао напад на Велику Британију, Савет земаљске одбране Југославије је донео одлуку да се злато хитно пребаци у Сједињене Америчке Државе. Уз велики ризик, у Њујорк је транспортован из Енглеске 33.683,51 килограм чистог злата. У трезору Енглеске банке до краја рата остало је 11.203,10 килограма....

  Неколико мишљења о политичком потирању српског писма кроз векове:    “… један од најстаријих докумената Дубровника – уговор између Дубровчана и бугарског цара Асена II, из 1253. године – писан је српским језиком и ћирилицом” (Предраг Драгић Кијук, Уметност и зло, стр. 72); “Римско посланство, на челу са бискупом Петром Томом, стигло је у Скопље 1355. на двор српског Цара Душана, са понудом да папа прогласи Душана за “капетана хришћанства” и организује помоћ европских витезова у сузбијању турске најезде, а да српски цар призна папу за верског поглавара хришћанске цркве и да се царска породица поунијати. Када је то Душан одбио, бискуп Тома вратио се веома љут и, на повратку кроз угарске земље, поручио је краљу Лајошу да буде немилосрдан према шизматицима” (Светозар Ћоровић, Дело Цара Душана); “Иван Мажуранић, први ‘бан пучанин’ (1873-1880), …забранио је употребу ћирилице у Хрватској” (П. Д. Кијук, исто, стр.69); “… Дон Јаков Групковић (1831 – 1911), фрање...

  Ви идите, ја нећу – докуметарни филм о косовско-метохијском страдању Дугометражни документарни филм Хаџи-Александра Ђуровића Ви идите, ја нећу, заснован је на књизи „Љетопис Новог Косовског Распећа“ митрополита Амфилохија, која нам открива неиспричану истину о косовско-метохијском страдању Српског народа, његовог верског и културног наслеђа кроз целу историју, а посебно 1998. и 1999. године, са освртом на породичну драму несталог Милоша Ћирковића из Бјелог Боља код Пећи.   https://youtu.be/e9zJgUEc6ps?si=OSl8FccIML0eq5OC   О Милошу Ћирковићу се ништа не зна. Кажу да су га терористи убили после неколико дана опсаде. Други веле, да је преко Проклетија успио да се извуче до Црне Горе. Чује се такође да данас живи негдје у иностранству. Оно што не мора да се нагађа је да је Милош одбио да се повуче, дa je данима из своје куће пружао отпор терористима и ликвидирао најмање њих 18, сокољен гуслама...

  Први део заседања обележио покушај (неуспешан) неколицине владика, окупљених око епископа Григорија , да одложе сабор. Показало се, ипак, да су били у мањини, и то не било каквој већ убедљивој. два лопова  Danima se provlačila priča da će oni opstruirati sabor, oni su poručivali da ih ima 15-20, međutim, kako se ispostavilo, uz Grigorija su bila tek dvojica-trojica vladika - opisuje један од учесника koji je bio u Храму Светог Саве. Како каже тај учесник ,Григорије је био видно нервозан.Као да је веровао да ће његова струја преовладати. Али није ми јасно откуд му такво уверење с обзиром на то да је то струја коју не подржава нико, осим неких страних служби које су умислиле да могу да бирају српског патријарха. Григорије и његови људи тражили су ревизију свих одлука Синода СПЦ (нека врста црквене владе, прим. аут.) које су донете од 2019. На тапету им се нашла и одлука о сазивању сабора. Према ономе што су изговорили, Синод, наводно, није имао легитимитет јер му је одавно п...

  Срушили смо нека царства уз божију помоћ и ово ћемо...   Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана, а Ватикан их је дочекао уценом! Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт Ватикана. Васељенски патријарх Јосиф II из Цариграда је подлегао том притиску. На заказани сабор у Фиренци 1439. године су дошли сви православни Патријарси, осим српског (!!!), чак и Руски, Митрополит Кијевски Исидор. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском Патријарху Никону (1420-1435) да ће га обесити уколико оде у Фиренцу. Деспот Ђурађ Бранковић     Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви (31) православни верски поглавари, осим српског Никона. Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану руски Велики Кнез Василије II је ...