Како је пропао прљави план Ђиласа и Григорија за преузимање Цркве!

 Први део заседања обележио покушај (неуспешан) неколицине владика, окупљених око епископа Григорија, да одложе сабор. Показало се, ипак, да су били у мањини, и то не било каквој већ убедљивој.

два лопова

 Danima se provlačila priča da će oni opstruirati sabor, oni su poručivali da ih ima 15-20, međutim, kako se ispostavilo, uz Grigorija su bila tek dvojica-trojica vladika - opisuje један од учесника koji je bio u Храму Светог Саве. Како каже тај учесник ,Григорије је био видно нервозан.Као да је веровао да ће његова струја преовладати. Али није ми јасно откуд му такво уверење с обзиром на то да је то струја коју не подржава нико, осим неких страних служби које су умислиле да могу да бирају српског патријарха. Григорије и његови људи тражили су ревизију свих одлука Синода СПЦ (нека врста црквене владе, прим. аут.) које су донете од 2019. На тапету им се нашла и одлука о сазивању сабора. Према ономе што су изговорили, Синод, наводно, није имао легитимитет јер му је одавно престао мандат. Главна замерка им је да избор патријарха није требало да се одржи у Храму, већ у Патријаршији - наводи наш извор из СПЦ.

Саботирање сабора, међутим, Григоријевој екипи није пошло за руком, те су одмах по завршетку гласања портали наклоњени Драгану Ђиласу, који су, иначе, неуморно промовисали и лобирали за Григорија, као новог патријарха, искористили прилику да поводом избора новог патријарха нападну председника Србије Александра Вучића. Тако је портал Директно на ударном месту свог сајта пласирао безочну будалаштину да је "успело Вучићево лобирање". Колико је тој екипи тешко пало што је за патријарха изабран Порфирије, сведочи и чињеница да је Григорије видно љут напустио Храм Светог Саве одмах након седнице. А да није веровао да ће се све тако завршити, сведочи чињеница да је, долазећи у Храм, насмејан малтене позирао фото-репортерима.

Владике које су учествовале на сабору састале су се после избора патријарха у парохијском дому, који је у окружењу Храма, приређена је заједничка вечера, којој су присуствовале све владике које су биле на сабору.

Списак  свих патријарха СПЦ
(године када су били поглавари)

1. Св.Јоаникије II (1346-1354)
2. Сава ИВ (1354- 1375)
3. Св. Јефрем (1375- 1379)
4. Св. Спиридон (1379 – 1389)
Св. Јефрем, поново (1389 – 1392)
5. Данило III (1392- 1398)
6. Сава V (1398- 1406)
7. Данило ИВ (1406)
8. Кирило (1407-1419)
9. Никон (1420-1435)
10. Теофан (1446)
11. Никодим II (1446- 1453)
12. Арсеније II (1453- 1463)

– После пада Србије под турску власт настало је нередовно стање и у Цркви, долази и до насилног укидања Патријаршије. Црквени престо није уредно попуњаван. А међу епископима који су у то време “придржавали престо Светог Саве” спомињу се херцеговачки митрополит Јован (1508. и 1509.) и Марко (1524.). Редовно стање у Патријаршији успостављено је 1557.

13. Макарије (1557- 1571)
14. Антоније (1571- 1575)
15. Герасим (1575- 1586)
16. Саватије (1587)
17. Никанор
18. Јеротеј (1589- 1591)
19. Филип (1591- 1592)
20. Јован (1592- 1614)
21. Пајсије (1614- 1648)
22. Св. Гаврило (1648- 1655)
23. Максим (1655- 1674)
24. Арсеније III Црнојевић (1674 – 1690)
25. Калиник I (1691-1710)
26. Атанасије I (1711-1712)
27. Мојсије Рајовић (1712-1726)
28. Арсеније IV Јовановић – Шакабенда (1726-1737)
29. Јоаникије III Караџа (1739-1746), Грк
30. Атанасије II Гавриловић (1746-1752)
31. Гаврило II Сарајевац (1752)
32. Гаврило III (1752-?)
33. Викентије Стефановић
34. Пајсије II, Грк
35. Гаврило IV, Грк
36. Кирило II (1758-1763)
37. Василије Јовановић Бркић (1763-1765)
38. Калиник II (1765-1766), Грк

– Ферманом султана Мустафе III године 1766. укинута је српска Пећка патријаршија и потчињена Цариградској патријаршији. Српска патријаршија поново је успостављена 1920, са седиштем у Београду.

39. Димитрије (1920-1930)
40. Варнава (1930-1937)
41. Гаврило (1937-1950)
42. Викентије (1950-1958)
43. Герман (1958-1990)
44. Павле (1990- 2010)
45. Иринеј (2010- 2020)

46. Порфирије 2021. -