Постови

Павле Ђуришић од Црне Горе до Лијевча поља

Слика
 Пише: Милослав Самарџић    После дуге паузе, Ђуришић се јавио Дражи 15. децембра 1944. го­дине. Своје одсуство објашњавао је на следећи начин: Био сам и остајем веран идеји Равне Горе. Сав мој рад у вези са Енглезима носи печат заједничког, а никако сепаратног рада. За ово имам и писмених података… Али ни Врховна команда ни ми­нистар нису остали верни националном народу и борцима Цр­не Горе и не посматрају све покрајине подједнако.59 “Писмени подаци“ били су заправо саопштење Националног ко­митета за Црну Гору, Боку и Стари Рас, основаног 19. новембра. Председник комитета био је Вукашин Вукашиновић, а сек­ре­тар Митар Митровић, док је за почасног председника изабран ми­т­рополит Јоаникије. Посебно је наглашено да су у рад комитета укључени и борци за уједињење Црне Горе и Србије 1918. го­ди­не. Дража није ни стигао да реагује на ову релативно добру вест, када је 20. децембра са Ђуришићеве радио станице добио следећи радиограм од потпуковника Блаже Гојнића: ...

Како су комунисти и партизани у српском народу још увек *родољуби*

Слика
  Зашто се комунисти и партизани у српском народу још увек сматрају и називају родољубима и колико још таквих "родољуба" треба да нас задеси да би као народ научили нешто из сопствених трагедија? Да ли родољуб може да мрзи свој род и народ као такав, и да ли родољуб може да постане крволок свог народа, да би касније етикету крволока и оног који је убијао свој народ, залепио оном који је свој народ спашавао и збрињавао, свестан да ће и сам постати предмет опањкавања, како родољубивих крволока, тако и народа? Па да напишемо нешто о делима ових "родољ уба" који су имали више од пола века да народ убеде у своје лажи - конкретно у Црној Гори, у којој је нажалост још увек највећа дилема око тога ко је родољуб а ко издајник, и у којој су ови јамари и данас за неке родољуби и ослободиоци који су корен свих већих проблема у данашњој Црној Гори. У ситуацији терора, насиља, масовних ликвидација недужних и невиних, коју су створили комунисти, почев од краја 1941. године, па до ...

Priznanje „branilaca“ BiH o zločinima nad *srbima* u Sarajevu

Слика
  Svjedočenje Jasmina Šljive, pred istražnim organima Republike Srpske, koje je dao godinu dana poslije potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u kome otvoreno govori o zvjerstvima boraca Armije BiH nad Srbima koji su ostali u Sarajevu, te iživljavanjima nad ženama i zarobljenicima.     „Sa djevojčice je skinuta sva odjeća, a Jusuf Lendo je djetetu ruke vezao za krevet. On je prvi izvršio silovanje, a zatim su to isto učinili Suvad Milić, Hodža Amir, LJaljaj Enver i Kajanija Ferid. Dijete je sve vrijeme plakalo, a kada je Kajanija počeo da je siluje, devojčica je umrla. Ja sam, takođe, imao namjeru da učestvujem u silovanju ali dijete je umrlo.“Prema njegovom svjedočenju, on i Jusuf Lendo, Suvad Milić i pripadnici 10. Brigade Armije BiH, tokom rata su se zvjerski iživljavali nad ženama i djevojčicama srpske nacionalnosti. Mnoge su tokom monstruoznih silovanja, gdje se smenjivalo i više vojnika, od zadobijenih povreda preminule tokom samog čina. Sakib Puškar, vojno...

Stojanka majka Knežopoljka – Skender Kulenović

Слика
  KOZARA Žorž Skrigin, borac i ratni reporter, našao se na Kozari decembra 1943. godine. Pored srušene škole u selu Brekinji nastao je ovaj poznati snimak. Evo šta je o tome zapisao autor fotografije. „Kada smo sišli u Knešpolje, vidjeo sam ženu koja je jedno dijete vodila za ruku, a drugo je bilo privezano za ramena. Kada sam prišao bliže, vidio sam da na leđima nosi i druge neophodne stvari za odbranu od zime i ofanzive. To su bili: jorgan, torba sa hranom, pa čak i lonac. Duboko zamišljena, stavivši jednu ruku na lice, gledala je ispred sebe i uopšte se nije obazirala na mene i moju kameru. U momentu kada se iza nje pojavilo zgarište i čađavi oblaci, napravio sam snimak. Ponovio sam to još nekoliko puta dok je prolazila kraj mene kao sjenka lakim i opreznim korakom. Nikad je više nisam vidjeo.“ Na fotografiji je Milica Tepić iz Komlenca, povlačeći se ispred neprijatelja u Kozaru, drži svoju četvorogodišnju Dragicu za ruku, a dvogodišnjeg Branka nosi na leđima. Fotografija: Žorž...

Матија Бећковић Није издајник ни сарадник окупатора

Слика
      (На фотографији је немачка потерница из јула мес еца 1943 године.)   Многи се питају: Како то да се издајник И сарадник окупатора Одметнуо у шуму И шта му је требало Да пушта коротну браду Коју Срби носе Док је земља у ропству И да на својој застави напише Слобода или смрт Остало је нејасно Зашто га је окупатор Гонио као звер И давао суво злато За живог или мртвог Издајника И свог сарадника И зашто је окупатор Стрељао хиљаде издајника И сарадника окупатора Његових присталица и војника Тешко је разумети Зашто је издајник И сарадник окупатора Спасавао пет стотина Америчких пилота И пратио их до аеродрома А није одлетео с њима Иако су га звали И зашто није побегао Заједно с окупатором Као њихов сарадник Или ако није хтео с њима Зашто се није одазвао Савезницима Који су га звали Пре него што су га издали И одликовали Пошто је он осуђен и стрељан Као издајник И сарадник окупатаора Понекоме не иде у главу Зашто издајник И сарадник окупатора Није остао у ...

najstarija srpska zastava-carski barjak krstaš cara Dušana

Слика
  Kako je izgledao carski barjak krstaš cara Dušana i najstarija srpska zastava. Dve Hilandarske zastave cara Dušana   U istoriji veksilologije, nauke o zastavama, ime prvog srpskog Cara, Dušana Silnog, vezuje se za zastave na više načina. Pre svega „Dušanov zakonik“ je prvi srpski zakonski dokument u kome se pominje neki podatak vezan za zastave. U njegovom 150. članu pominje se „veliki vlastelin stegonoša“. U komentaru ovog termina Stojan Novaković piše da je „Stegonoša bio upravo ne zastavnik već vojvoda kome je steg bio predat kao znak njegove komande nad nekoliko odeljaka vojničkih koje je on imao da vodi“.   Srpska zastava na španskoj pomorskoj karti U Zapadnim, pretežno španskim i italijanskim portolanima (zbornicima pomorskih karata sa uputstvima za navigaciju), kada je reč o srpskim prostorima, uglavnom se pominju primorski gradovi duž Jadranske obale. Međutim, na portolanu katalonskog pomorca Anhelina Dulserta iz 1339. godine, (čiji se original nal...