КО ЈЕ ЗАИСТА САРАЂИВАО СА УСТАШАМА, А КО СЕ БОРИО ПРОТИВ ЊИХ
КО ЈЕ ЗАИСТА САРАЂИВАО СА УСТАШАМА, А КО СЕ БОРИО ПРОТИВ ЊИХ 
Деценијама се учи једна страна историје коју су јасно писали
"победници", али која је заправо толико искривљена да се граничи са
лудилом да је ико више може и узети за озбиљно. Једна од тих бајковитих
флоскула је да је војска Краљевине Југославије сарађивали са усташама,
док су се партизани храбро борили против
њих. Чак и поред чињенице да српског становништва готово да нема ни на
једној територији Босне и НДХ-а, где су га комунисти "бранили", а да је
неким чудом опстао тамо где су га четници масакрирали, ова пропаганда је
ипак временом успела да убеди велики број људи и поред свих
нелогичности које носи за собом. Дакле, ајде онда да погледамо
непристрасније изворе и видимо какви су немачки извештаји са терена:У извештају команданта 718. дивизије, генерала Фортнера. Од 12.
октобра, говори се о оснивању “самосталне совјетске републике Јања",
југозападно од Јајца, која ће потом прерасти у "Бихаћку републику".
Немачки генерал Фортнер лично пише како су хрватске формације постале
партизански „снабдевачи оружјем". Организација и наоружање разних
бригада ове совјетске peпублике напредују задивљујуће. При томе,
снабдевачи оружјем у првој линији су хрватске оружане снаге и усташе,
чије посаде скоро редовно, ако је на њих извршен енергичан напад,
дозвољавају да буду разоружане не пружајући никакав отпор, или беже,
остављајући за собом своје тешко наоружање, а делимично чак и своје
пушке. У ствари, то су они "фингирани напади“, путем којих су усташе и
домобрани остављали ратну спрему комунистима. Због Немаца они нису смели
да их снабдевају другачије, барем не у већим количинама.Чак
и немачки извори говоре како се „Титова држава" лако ширила на рачун
“Независне Државе Хрватске“, чији су јој магацини ста али на дохват
руку. Извештаја о томе је много, ко жели да чита, а један од њих је и
овај од 718. пешадијске дивизије из 6. јануара 1943. Ту о комунистима
пише следеће: „Изгледа као да их посебно драже упоришта која поседују
само хрватске оружане снаге или усташе, пошто су управо тамо без муке
могли доћи до плена y храни и оружју. Напади у облику препада на
упоришта са немачком посадом очито се избегавају и предузимају вероватно
тек након брижљиве припреме.“Даље, долазимо на пример и до
посебног извештаја од 13. октобра 1942. немачки генерал Фортнер опширно
пише и о четницима у „Независној Држави Хрватској". Па ту каже:"Нема сумње да четнички одреда који су се организовали у хрватској
држави предсшављају у целини значајан фактор. Политички циљеви четника
се огледају у пуноважном оснивању велике самосталне краљевине Србије.
Путеви којима желе да достигну тaj циљ су следећи: - Привремено
пријатељство са Италијанима, да би добили оружје и муницију. -
Испољавање лојалног држања према немачким окупационим снагама, да их оне
не би ометале у организовању. - Привидни преговори са хрватским
надлештвима, да би и cте стране добили муницију и били остављени на
миру.<br /> <br /> Четници уопште нису за озбиљне протиивнике узимали
хрватске домобране, него су их делимично чак и трпели на својој
територији. Насупрот томе, настављали су свим средствима oгорчену борбу
против усташа. Њихова организација је заснована на војним принципима и
веома je чврста. Наоружање је доста различито. Већином се састоји од
оружја бивше југословенске војске, а не малим делом од оружја које је
одузето партизанима или хрватским домобранима, као и од нешто оружја
које је избачено из страних авиона. Може се рећи да су они далеко
надмоћнији од хрватских домобранских и усташких јединица исте јачине.
Фортнер потом пише о односу према четницима. Најпре наводи како су
„четнички команданти и српски политичари (Јевђевић, Тодор Перовић) чести
гости код италијанских команди, мада они уопште не крију да се њихова
борба односи у првом реду на усташку државу Хрватску". Наочиглед
Италијана четници су "напали и разбили усташку посаду у Фочи" 19.
августа, а у последње време предузимају “нечувене препаде" на хрватско
железничко особље на прузи Сарајево–Мостар.У немачкој
окупационој зони у Босни, наставља Фортнер, „постоји низ четничких
група, чије је држање нејасно“. На подручју под контролом 718. немачке
дивизије, тј. у Централној, Источној и делу Западне Босне, минулог лета
четници су склопили низ „споразума“ о примирју са владом “Независне
Државе Хрватске, међутим, њих се није придржавала ниједна страна као и
да не постоје. Споразуми се више не узимају озбиљно. Овде полако, али
сигурно поново почиње ратно стање између четника и хрватских домобрана.
Између четника и усташа није никада ни престајало.
Коментари
Постави коментар