Само за ово Насер Орић би требао бити осуђен бар на вешање

 

 

***Списак српских села на ширем подручју Сребренице која су била мета напада Армије БиХ из енклаве и где су страдале српске цивилне жртве:

 

Нападнуто село или засеок: Village or hamlet under attack:	Датум напада: Date of attack:
ЧУМАВИЋИ/ ČUMAVIĆI	мај/May 1992
БЉЕЧЕВА/ BLJEČEVA	6-5-1992
ГНИОНA/ GNIONA	6-5-1992
СТУДЕНАЦ/ STUDENAC	мај/May 1992
ВИОГОР/ VIOGOR	15-5-1992
ОСРЕДАК/ OSREDAK	15-5-1992
САРАЧИ/ SARAČI	мај/May 1992
КОВАЧИЦЕ/ KOVAČICE	мај/May 1992
ЈЕРЕМИЋИ/ JEREMIĆI	мај/May 1992
ПЕТРОВИЋИ/ PETROVIĆI	мај/May 1992
ОРАХОВИЦА/ ORAHOVICA	15-5-1992
БОРОВАЦ/ BOROVAC	мај/May 1992
БОЈНА/ BOJNA	мај/May 1992
РАЈНЕ/ RAJNE	мај/May 1992
ВИТЛОВАЦ/ VITLOVAC	мај/May 1992
СОЛОЋУША/ SOLOĆUŠA	мај/May 1992
ЧИЧЕВАЦ/ ČIČEVAC	20-5-1992
ГОСТИЉ/ GOSTILJ	24-5-1992
КИПРОВО/ KIPROVO	15-5-1992
ПРИБОЈЕВИЋИ/ PRIBOJEVIĆI	25-5-1992
ЈАСЕНОВА/ JASENOVA	мај/May 1992
БУКОВА ГЛАВА/ BUKOVA GLAVA	мај/May 1992
ПРИБИЋЕВАЦ/ PRIBIĆEVAC	мај/May 1992
ВУКОСАВЉЕВИЋ/ VUKOSAVLJEVIĆ	мај/May 1992
МАЛА ТУРИЈА/ MALA TURIJA	мај/May 1992
ТУРИЈА/ TURIJA	мај/May 1992
ГАЈИЋ/ GAJIĆ	мај/May 1992
БРЕЖАНИ/ BREŽANI	30-6-1992
ПРИМАЛАЦ/ PRIMALAC	мај/May 1992
КНЕЗОВИ/ KNEZOVI	мај/May 1992
ЛУБНИЦА/ LUBNICA	мај/May 1992
МАРКОВИЋИ/ MARKOVIĆI	мај/May 1992
РАДОШЕВИЋИ/ RADOŠEVIĆI	20-5-1992
КАРНО/ KARNO	20-5-1992
МЕЂЕ/ MEĐE	15-5-1992
РАДАЧЕВИЋИ/ RADAČEVIĆI	20-5-1992
МЕДЕ/ MEDE	мај/May 1992
ЦРНИ ВРХ/ CRNI VRH	20-5-1992
ПОСТОЉЕ/ POSTOLJE	23-5-1992
ПОДРТО/ PODRTO	23-5-1992
ГРУБАНОВИЋИ/ GRUBANOVIĆI	10-5-1992
ДОЛОВИ/ DOLOVI	15-5-1992
ОПАРЦИ/ OPARCI	1-6-1992
ДАРОШНИЦА/ DAROŠNICA	6-6-1992
РАДОНИЋИ/ RADONIĆI	8-6-1992
ПЕТРОВИЋИ/ PETROVIĆI	8-6-1992
ЦРКВИНЕ/ CRKVINE	јуни/June 1992
РАЧИЋИ/ RAČIĆI	27-6-1992
ДУЧИЋИ/ DUČIĆI	21-6-1992
ДВОРИШТА/ DVORIŠTA	21-6-1992
РАТКОВИЋИ/ RATKOVIĆI	21-6-1992
МАГУДОВИЋИ/ MAGUDOVIĆI	27-6-1992
БРАЂЕВИНА/ BRAĐEVINA	27-6-1992
РУЉЕВИЋИ/ RULJEVIĆI	27-6-1992
ВРАНЕШЕВИЋИ/ VRANEŠEVIĆI	27-6-1992
КАЛУДРА/ KALUDRA	21-6-1992
ПОЛИМЦИ/ POLIMCI	21-6-1992
ЈАСИКОВАЧА/ JASIKOVAČA	27-6-1992
ЛИПЕНОВИЋИ/ LIPENOVIĆI	27-6-1992
ДОЛОВИ/ DOLOVI	27-6-1992
ГОРЊИ МРАТИНЦИ/ GORNJI MRATINCI	27-6-1992
ДОЊИ МРАТИНЦИ/ DONJI MRATINCI	27-6-1992
КРЊИЋИ/ KRNJIĆI	5-7-1992
ЗЕЧИЋИ/ ZEČIĆI	5-7-1992
ЗАЛАЗЈЕ/ ZALAZJE	12-7-1992
АЖЛИЦА/ AŽLICA	12-7-1992
ШПАТ/ ŠPAT	12-7-1992
ЗАГОНИ/ ZAGONI	12-7-1992
МАГАШИЋИ/ MAGAŠIĆI	20-7-1992
ХРАНЧА/ HRANČA	25-7-1992
ОБАРАК/ OBARAK	25-7-1992
ГРУЈЧИЋИ/ GRUJČIĆI	25-7-1992
ЗАВИГАНИ/ ZAVIGANI	25-7-1992
МЛЕЧВА/ MLEČVA	25-7-1992
СЕОНА/ SEONA	25-7-1992
ПРИБОЈЕВИЋИ/ PRIBOJEVIĆI	5-8-1992
БЛАЖИЈЕВИЋИ/ BLAŽIJEVIĆI	5-8-1992
МОШИЋИ/ MOŠIĆI	5-8-1992
КЛЕКОВИЋИ/ KLEKOVIĆI	5-8-1992
БОЖИЋИ/ BOŽIĆI	5-8-1992
Г. КОСТОЛОМЦИ/ G. KOSTOLOMCI	5-8-1992
КОЛАРИ/ KOLARI	5-8-1992
КРСТАЧА/ KRSTAČA	16-9-1992
СТУБЛОВИ/ STUBLOVI	16-9-1992
ЂУРИЋИ/ ĐURIĆI	16-9-1992
ТОПЛИЦЕ/ TOPLICE	14-8-1992
ЛАШЧИЋИ/ LAŠČIĆI	18-8-1992
ЈАГОДЊА/ JAGODNJA	август/August 1992
ТУК/ TUK	5-10-1992
Г. РИЈЕКА/ G. RIJEKA	5-10-1992
ЈАРЧЕНОВИЋИ/ JARČENOVIĆI	5-10-1992
ПОДСЕЛО/ PODSELO	5-10-1992
ФАКОВИЋИ/ FAKOVIĆI	5-10-1992
Г. ФАКОВИЋИ/ G.FAKOVIĆI	5-10-1992
ДИВОВИЋИ/ DIVOVIĆI	5-10-1992
РАДИЈЕВИЋИ/ RADIJEVIĆI	33882
БОЉЕВИЋИ/ BOLJEVIĆI	5-10-1992
КУТИЈАШИ/ KUTIJAŠI	5-10-1992
ТОПЛ. ОПАРЦИ/ TOPL. OPARCI	јуни/June 1992
ТЕГАРЕ/ TEGARE	26-8-1992
ОРЛИЦА/ ORLICA	26-8-1992
ГАЈ/ GAJ	8-12-1992
ЖИВКОВИЋИ/ ŽIVKOVIĆI	8-12-1992
ЗГУЊА/ ZGUNJA	10-12-1992
СИКИРИЋИ/ SIKIRIĆI	14-12-1992
С. ЛОЗНИЦА/ S. LOZNICA	14-12-1992
КУЊАРАЦ/ KUNJARAC	14-12-1992
БЈЕЛОВАЦ/ BJELOVAC	14-12-1992
НЕШКОВИЋИ/ NEŠKOVIĆI	16-2-1992
КОШТАНОВИЦЕ/ KOŠTANOVICE	16-12-1992
САСЕ/ SASE	16-12-1992
ДОЊЕ САСЕ/ DONJE SASE	16-12-1992
ЈЕЖЕШТИЦА/ JEŽEŠTICA	7-1-1993
ЛАЗАРИЋИ/ LAZARIĆI	7-1-1993
ШИЉКОВИЋИ/ ŠILJKOVICI	7-1-1993
МАРИЋИ/ MARIĆI	7-1-1993
КРАВИЦА/ KRAVICA	7-1-1993
ДОЛИЈАНИ/ DOLIJANI	7-1-1993
Д. БАЋИЋИ/ D. BAĆIĆI	7-1-1993
Г. БАЋИЋИ/ G. BAĆIĆI	7-1-1993
Д. БРАНА/ D. BRANA	7-1-1993
Г. БРАНА/ G.BRANA	7-1-1993
БАЊЕВИЋИ/ BANJEVIĆI	7-1-1993
БЕГИЋИ/ BEGIĆI	7-1-1993
ОЋЕНОВИЋИ/ OĆENOVIĆI	7-1-1993
АНЂИЋИ/ ANĐIĆI	7-1-1993
ЧОЛАКОВИЋИ/ ČOLAKOVIĆI	7-1-1993
ПОПОВИЋИ/ POPOVIĆI	7-1-1993
ОПРАВДИЋИ/ OPRAVDIĆI	7-1-1993
МАНДИЋИ/ MANDIĆI	7-1-1993
РАДЕЉЕВАЦ/ RADELJEVAC	7-1-1993
БРАДИЋИ/ BRADIĆI	2-1-1993
ЈАКЕТИЋИ/ JAKETIĆI	6-1-1993
ДРМНИК/ DRMNIK	16-1-1993
КУШИЋИ/ KUŠIĆI	16-1-1993
ДВИЗОВИЋИ/ DVIZOVIĆI	16-1-1993
САВИЋИ/ SAVIĆI	16-1-1993
ПОПОВИЋИ/ POPOVIĆI	16-1-1993
МАЛТА/ MALTA	16-1-1993
РОСУЉЕ/ ROSULJE	16-1-1993
ЋОСИЋИ/ ĆOSIĆI	16-1-1993
ВИСОЧНИК/ VISOČNIK	16-1-1993
ПАВКОВИЋИ/ PAVKOVIĆI	16-1-1993
СТАЈЧИЋИ/ STAJČIĆI	16-1-1993
ПРИБИДОЛИ/ PRIBIDOLI	16-1-1993
АРАПОВИЋИ/ ARAPOVIĆI	16-1-1993

 

            Ministar Dragan Lukač:

1. "Po njegovom naređenju je izvrššeno ubistvo jednog oficira JNA bošnjačke nacionalnosti koji je došao u Srebrenicu i stavio se njima na raspolaganje, ali prema nekim istragama i izjavama svedoka, on je bio neka konkurencija koju je Naser Orić hteo da eliminiše"

Pod optužbom da sarađuje sa Srbima i da je poslat kao hrvatski špijun, u Kamenici nadomak Konjević polja, uhapšen je i kamenovan u novembru 1992. godine. Tada su orićeve snage zarobile pa likvdirale i mladu medicinsku sestru Fuadu Omerović, koja je bila u poodmakloj trudnoći a bila je neposredni svedok tog zločina. Njeno telo još nije pronađeno.

2. U selu Cerska u maju 1992. formiran je logor za Srbe gde su vršena silovanja, stravična mučenja i likvidacije zarobljenih srpskih civila logor "Štala" je formiran krajem maja 1992. godine u zaseoku Rovaši. Međutim, poznato je da je u tom logoru zarobljen i veći broj Bošnjaka koji su danonoćno mučeni i zlostavljani samo zato što su odbili da obuku uniforme tzv. Armije BiH i ubijaju komšije Srbe.

3. Neki Bošnjaci su nakon rata svedočili o Orićevim zločinima, kao i o monstruoznosti muslimanskih vojnika nad Srbima i poštenim Muslimanima. Procenjuje se da je u Srebrenici ubijeno 40 muslimanskih civila, a poslednji izvori govore i o više stotina Bošnjaka likvidiranih od strane 28. divizije tzv. Armije BiH.

4. U Cerskoj, tačnije u Moćešima živela je i Saha Čohadarević, Bošnjakinja koja je baš ovde provela čitav rat. Njena izjava / ispovest objavljena u knjizi "Srebrenica - velika obmana".

*Poznato mi je da je u Srebrenici glavna ličnost po svim pitanjima bio Naser Orić. Načelnik policije bio je Hakija Meholjić. Uz Nasera najznačjnije uloge imali su Zulfo Tursunović iz Sućeske, zatim lica kojima imena i prezimena ne znam, a poznata su pod nadimcima «Miš», «Mandža Crni», «Kemo» iz Pala i njegov brat «Refo». 

«Miš» je bio poznat po tome što je u Srebrenici silovao i maltretirao žene, a u akcijama prilikom napada na srpska sela, da je klao zarobljene srpske civile i vojnike Za «Kemu» se slično pričalo, s tim što je on bio poznatiji po tome da je masakrirao zarobljene srpske civile i vojnike prilikom izvođenja akcija. Isto se može reči i za «Mandžu Crnog» i Keminog brata Refu. Takođe, oni su bili poznati i po tome što su mučili i fizički zlostavljali zarobljene Srbe u zatvorima u Srebrenici. Oni su takođe bili surovi i prema musliamanskom stanovništvu u Srebrenici, a streljali su jedan broj onih koji nisu hteli da se povinuju njihovoj volji, a poznat mi je slučaj da su streljali nekog Rizvanovića iz sela Glogove.

*Naser Orić je bio poznat i po tome što je odvodio devojke i žene iz Srebrenice po svom izboru i neke od njih silovao, a znam za slučaj jedne lepe devojke po imenu Zlata, iz Kamenice kod Zvornika, koju je silovao.

*Prema zarobljenim Srbima, kao i prema muslimanskim izbeglicama u Srebrenici, bio je poznat i Zulfo Tursunović. On je tukao žene koje su izbegle u Srebrenicu, bacao ih iz kamiona i slično, a znam da je jednu ženu bacio sa kamiona i tom prilikom joj je polomljena kičma. 

*U Srebrenici je bilo vrlo malo Srba, odnosno znam da je bilo četiri starije žene i jedan, koliko znam, poreklom Hrvat koji je radio u Crvenom krstu. Nije mi poznato u kakvim su uslovima oni živeli, međutim čula sam za slučaj kada je uhvaćen jedan ranjeni Srbin, dovezen u bolnici i u njoj je bio ubijen od strane jednog lica koje je poznato pod nadimkom «Kezo». 

5. Nurif Memišević, skromni čovek iz sela Blječeva

*Reći ću pošteno pošto ste i vi prema meni pošteni i ovaj iskaz dajem u ime pravde, svojom voljom, pogotovo što nisam nateran.

*Samo mi bude teško kad dolazi srpski narod da me pita za svoje srodnike, koji su zarobljeni ili pobijeni od strane muslimanskih jedinica. Pa ja ne znam šta se desilo sa njihovim srodnikom, a oni i ako sam ja zarobljenik nemaju mržnje, već mi neko donese cigarete, neko čarape, neko donese da jedem, te meni bude teško pa zbog toga plačem, jer ne mogu da razumijem to milosrđe i dobrotu sto mi pruža narod kao muslimanu, pripadniku naroda sa kojim taj isti narod ratuje i od koga gine.

*U selu Blječeva sa zaseocima Mekotama i Čizmićima formirana je jača vojna jedinica. Pripadnici te jedinice su zajedno sa jedinicom iz Glogove, koju vodi Ejub Golić iz Glogove, učestvovali u svim napadima, paljevini srpskih sela Zagoni, Pajići, Hranča, Ježestica, Magašići, Kravica cijela, a pobili su i dosta naroda srpskog.

*Zekić Kosanu i njegog sina Zekić Milana iz Blječeve ubio je Salih Omerović, sin Hakijin iz Glogove, zajedno sa Babajić Sabrijom. O tome je Salih Omerović pričao javno u selu Pale svakome, a mislim da je sa njima učestvovao i Aljo Huseinović, sin Ibrin sa Budaka, jer je tom prilikom ranjen Gojko Jovanović (75) iz Blječeve, te se o tome hvalio da je ranio Gojka i Sabrija Babajić i Aljo Huseinović. A Aljo da je zapalio vikendicu Brane milicionera, odnosno Brane Jovanovića iz Bratunca.

*Gvozdenović Risto iz Magašića doveden je kao zarobljenik u Čizmiće, te je smjesten u kuću Muratović Idriza, tako da je tu boravio 10 dana, a poslije je odveden u nepoznatom pravcu. Makar za mene nepoznatom, a o tome mora svu istinu znati Muratović Idriz i njegovi sinovi, kao i Ejub Golić i Sabrija Babajić iz Glogove. Mitrović Dragomir iz zaseoka Pajići, Hranča, zarobljen je od strane Murata iz Glogove, prezime mu ne znam, i Sabrije Babajića. Doveden je i zatvoren u kucu Muratović Ćamila u Čizmićima a tu je učestvovao i Ibrahimović (Sulje) Mujo iz Glogove, a o tome svu istinu zna Ejub Golić, komandir jedinice iz Glogove, koja je smještena u Čizmićima. Kuda je dalje odveden ne znam. Božić Milovan iz Magašića došao je sam do poviše sela Čizmići, pjevajući, vjerovatno pijan. O tome su mi pričali Ibrahim Muratović i Mustafa Jahić, iz sela Čizmići, te da su Božić Milovana odveli vojnici Zulfe Tursunovica negdje u pravcu Šušnjara. Vidio sam Miću Milovanovića iz Sasa, on je zarobljen u Glogovoj, a proveo ga je Himzo sa Pala, sin Arifov i zajedno sa Fikretom Jašarevićem, sinom Mujinim iz Blječeve, odveden je, predat komandantu Orić Naseru. O daljoj sudbini njegovoj ne znam. Sina Bore Rankića, Gorana iz Srebrenice, ubio je Golubović (Muhameda) Senad iz sela Pale, Srebrenica, po zanimanju trgovac, a Sabrija Babajić iz Glogove zajedno sa Omerović Salihom, sinom Hakijinim isto iz Glogove, palio je mrtvog Gorana, odnosno njegov leš sa slamom.

*Zločina počinjenih u napadima muslimanske vojske na srpska sela: Ježesticu i Zagonima. 

Takođe sam od puno ljudi čuo da je Kemal Mehmedović sa Pala, Srebrenica, posle napada na Ježesticu, donio glavu nekog Srbina iz Jezestice i nosio je po selu hvaleći se da je odsjekao glavu, a ovdje sam saznao da je to glava odsječena jednom mladiću zvanom Bibo u Ježestici. Krsmanović Stojan iz Repovca došao je sam u selo Čizmići, te su ga stražari Ejuba Golića, odnosno iz njegove jedinice, odveli u Srebrenicu, te je predat UNPROFOR-u, poslije čega je smješten u bolnicu. Njega je u bolnici ubio Halijović Emir, sin Safetov, iz Potočarske Rijeke. Ubio ga je iz pistolja navodno iz osvete, kako bi se osvetio za pogibiju Emirovog rođaka koji je poginuo u Skelanima. Emir je odveden od strane UNPROFOR-a u Tuzlu, navodno da bude predat sudu. Posebno mogu jos da kažem da sam cuo od Ejuba Golića, Senada Golubovića, sina Mehmedovog, te Himze Hodžić ili Mujića, ne znam mu tačno prezime, sina Arifovog iz sela Pala, te od Murata iz Glogove, da su u Zagonima pobili dosta ljudi i zarobili, a Ejub Golić je lično pričao da je pobio neke zene, a posebno Radu Milošević. Te znam da su donijeli neko dijete i dali nekoj ženi da ga čuva, a kasnije dijete razmenjeno u Bratunac.Taj dečak bio je Aleksandar Milošević koji je tada imao samo četiri godine. Muslimanski vojnici ubili su mu 5. jula 1992. majku i baku i to nakon strašnog zlostavljanja. 

*Takođe sam čuo od Orić Bekira, koji je kao vojnik u jedinici kod Nasera, trazio od Nasera Orića da mu da jednog zarobljenog Srbina da bi mijenjao za svog brata, što Naser nije ucinio, a Bekir mi tvrdi da ima jos 17 živih Srba zarobljenih, da su negdje u Sućeskoj, i koje Naser čuva za slučaj da mu neko od komandanata pogine ili bude zarobljen, pa da vrši razmjenu.

6. Na stradanje Srba sa velikom tugom gleda i Hasan Osmanović iz okoline Srebrenice koji je 2002. godine rekao:

*Tužno je to što se dogodilo, običan narod je najviše stradao, izginuo..ko želi rat, u kući mu bio. Šta da kažem, osuđujem svaki zločin, da je i moj brat učinio, rekao bih kriv je, nek mu se sudi. Mi smo sa Srbima živjeli kao rod rođeni i onda izbi rat i sve ode..žao mi je naroda koji je stradao, da nisu naši pobili civile, nejač i djecu, žene po Kravici i Skelanima, Bjelovcu, Fakovićima, dolje po Podravanju isto..ne bi se ni nama ništa desilo u julu 1995. to ti kažem, garantujem. Ti koji su činili zločine nad Srbima su krivi jednako i za zločine nad muslimanima, nad nama Bošnjacima koji su se kasnije dogodili

7. Ibran Mustafić

*Naser je meni bahato rekao da mu je u grupi zarobljenih Srba dopao Slobodan Ilić. Ispričao mi je kako ga je udario u oko jednom, pa drugi put, bajonetom. Ni glasa nije pustio. Tada sam se, rekao mi je, prvi put prepao, pa sam ga preklao.

* Ibran Mustafić u knjizi "Planirani haos" prenosi svedočenje svog strica Ibrahima, koji je kamionom dovezao na gubilište zarobljene Srbe, među kojima je bila i nesrećna Rada Milanović.

* Jedan dan došao je Naser i rekao mi da se odmah spremim i krenem sa "zastavom" pred zatvor u Srebrenicu. Kad sam došao pred zatvor, izveli su sve zarobljene i naredili mi da ih povezem prema Zalazju. Kad smo došli do deponije, naredili su mi da zaustavim i parkiram kamion. Izmakao sam se na pristojnu daljinu. Ali, kad sam vidio njihovo divljanje i kad je počelo klanje, preblijedio sam kao krpa. Kada je Zulfo niz grudi sastavio nožem bolničarku Radu, pritom je pitajući gdje joj je radio-stanica, više nisam imao hrabrosti da to gledam. Pješke sam sa deponije došao u Srebrenicu, a oni su poslije dovezli kamion... Karoserija je bila sva krvava

8. Svedočenje Bošnjaka S. koji je bio pripadnik Armije BiH i koji je prvi progovorio o ratnim zločinima muslimanske vojske nad srpskim civilima. U posedu autora ovog teksta nalazi se više od 130 strana izjave u kojoj ovaj Orićev vojnik, valjda pritisnut grižom savesti, detaljno opisuje ove i brojne druge zločine koje su muslimani od 1992. do 1995. godine počinili nad Srbima u Podrinju.

* U napadu na Lozničku rijeku u leto 1992. godine Naser Orić je jednu zarobljenu Srpkinju koja je bila u poodmakloj trudnoći rasporio nožem i živoj joj izvadio dete iz stomaka, na isti način usmrtio je i zarobljenu Srpkinju iz Kravice, a jednoj Srpkinji zarobljenoj u Fakovićima je pre ubistva nožem odsekao prst, kako bi sa njega mogao da uzme zlatan prsten

* Naser je u Lozničkoj rijeci jednoj zarobljenoj Srpkinji-trudnici, jer je imala veliki stomak i vidjelo se da je trudna, kad je vidio da je na jednoj ruci iznad šake na podlaktici imala pletenu zlatnu narukvicu koja je širine veće od sata, naredio da mu to skine. Kad je ona počela da skida to je usled njenog straha teže išlo. Naser nije mogao da čeka, pa je nožem počeo da joj siječe ruku u predjelu podlaktice, u kom momentu žena počinje da jauče i pada na zemlju, a istovremeno se otkopčava i narukvica, koju on uzima – piše S. a prenosi portal Srbija Danas. - Kada joj je zločinac zasekao ruku, žena je počela da jauče i srušila se na zemlju. Prilikom pada, narukvica, koju je ona već bila počela da skida, spala je sa ruke i Orić je istu uzeo i stavio u džep. Na tom istom mestu, Naser joj je zabo nož u stomak i to otprilike na mestu gdje je želudac, a zatim je nož svukao niz stomak u predelu nogu, rasekavši je celu, usled čega je iz nje ispalo sve, pa i kesa, tako bih je ja nazvao, u kojoj se dete nalazilo u utrobi majke i žena je jaukala i pominjala imena nekih lica srpske nacionalnosti.... Svedok navodi da je rasporena žena ostavljena da izdahne, „a da niko nije u nju pucao da bi joj tako bar prekratio muke“. On zaključuje da su se ubica i žrtva poznavali, jer je Orić, pre nego što je počinio zločin, razgovarao sa ženom i, između ostalog, pitao je „gde ti je čovek, što mi nije doneo pare“

* Navodi slučaj prilikom muslimanskog napada na Kravicu i okolna sela 7. januara 1993. godine, u kojem su vojnici pod Orićevom komandom, ubili 49 lica srpske nacionalnosti, popalili nekoliko stotina kuća, a svu stoku i živinu iz tih sela oterali u Srebrenicu.

Ta žena je takođe bila zarobljena, a ubio je lično Naser naočigled svih nas. Isto je bila u drugom stanju – trudna, sa velikim stomakom i ubio je na isti način kao i ovu što sam prethodno opisao, tako što joj je nož zabo na vrh stomaka i rasjekao stomak po sredini do kraja, kojom prilikom je takođe iz nje izašla sva iznutrica i plod sa djetetom, što sam vidio svojim očima. Takođe i ta žena ostala je takva rasječena sa ispalim djetetom i unutrašnjim organima, a niko je nije tukao, niti ubio metkom, već je umrla. On je nju ubio na ulasku u Kravice u mjestu Kajići, koji takođe pripadaju Kravici, a zarobljena je u tim Kajićima, ali ja sve to zovem Kravica

* U napadu na selo Voljavicu Orićeva jedinica zarobila je „desetak devojaka, starosti do 25 godina“, koje su prvo celu noć silovane, a zatim ubijene.

Djevojke su odvedene u kuću u kojoj je prije rata bila kafana, koju je držao čovjek po imenu Samir. U istoj su prenoćile i u istoj su ih silovali, vodeći s njima ljubav protiv njihove volje, komandiri koji su učestvovali u napadu na Voljavicu, a to su Naser Orić, Zulfo Tursunović, Smajo Mandžić, Ejub Golić iz Glogove, koji je poginuo, Ibro Dudić, zvani Duda. Nisam bio neposredni očevidac silovanja i ubijanja, ali nakon ubijanja ulazio sam u tu kuću gdje sam ih vidio mrtve, tijela pobijenih nalazila su se na spratu te kafane u tri sobe. A o silovanju su pričali sami – svedoči S.

* Početkom aprila 1994. u Bratunac su prebegle i dve muslimanske devojčice u odmaklom stepenu trudnoće. Obe su imale po 15 godina i bile su žrtve silovanja bošnjačkih. Obe su Š.S. i V.D. nadležnim organima unutrašnjih poslova Bratunca 4. aprila 1994. dale službene izjave a njihove ispovesti zabeležili su i TV reporteri. One su nakon višemesečnog zuluma odlučile da napuste Srebrenicu i potraže spas na srpskoj teritoriji. - Trojica muslimanskih vojnika su mi naredili da uđem u sobu, a oni su ušli za mnom. To su bili Safet O., Sead čije prezime ne znam i Ibro zvani penzioner. Sve su to bili mladići od 20 godina, sva trojica su iz sela Glogove. Kada sam ušla u sobu, naredili su mi da legnem sa njima u krevet i imam odnos. Ja sam se tome počela protiviti i počela sam da se otimam i da  bežim po sobi zaklanjajući se iza nameštaja i predmeta , i u jednom momentu sam pokušala, da skočim kroz prozor  mada je ta soba bila na spratu , ali nisam uspjel jer me je Safet dograbio  rukama, zatim роčео da me udara po licu i tijelu a potom su počela sva trojica da me udaraju i skidaju odeću sa mene a zatim je prvi Safet nadamnom izvršio silovanje , a posle toga su nastavila i ova dvojica Sead i Ibro. Ja sam ovom prilikom bila toliko maltretirana i mučena od ovih vojnika da sam negde pri kraju silovanja izgubila svest. Kada sam došla svesti videla sam da sam ja u sobi sama i da su vrata otvorena. - ispričala je ova devojčica