ČETNIKOVA LJUBAV-RAVNOGORSKI ROMEO I JULIJA

 

RAVNOGORSKI ROMEO I JULIJA

Tužan kraj velike četničke ljubavi

Veliku ratnu ljubav maturantkinje Radmile Jakovljević i poručnika Žike Pavlovića tragično su prekinuli nacisti i komunisti. Ime Radmile Jakovljević, ubijene u zloglasnom Aušvicu, ne može se naći u popisima žrtava nacističkih logora koji se prave u Srbiji. Ona, kao i nijedan pripadnik ili simpatizer Jugoslovenske vojske u otadžbini koji su bili u koncentracionim logorima, nije popisana čak ni na izložbi o srpskim logorašima koja je ovih dana otvorena u Istorijskom muzeju Srbije. Ova hrabra beogradska maturantkinja pridružila se prvom pokretu otpora u porobljenoj Evropi pod komadom Dragoljuba - Draže Mihailovića i prenosila je poruke kroz okupiranu Srbiju. Bila je kurir -obaveštajac Gorske kraljeve garde. Tako je i upoznala školovanog oficira Pavlovića, rodom iz Krvavice kod Kruševca. Nažalost, agenti Gestapoa su je otkrili i uhapsili 4. januara 1944. Prvo je sprovode u istražni zatvor Gestapoa u Beogradu, zatim u Banjički logor, a 20. juna 1944. transportovana je u Aušvic, koji nije preživela. Nije poznato kada je i kako je ubijena dvadesetjednogodišnja Radmila. Pavlović je ubrzo osetio da nešto nije u redu. Bio je zabrinut, što se vidi iz pisma koje je poslao Radmili i gde je moli da mu se hitno javi, a ako ne može, traži od njenih roditelja da ga obaveste šta je s njom. To pismo u koje je stavio svoju sliku poslao je po kuriru. I tog kurira je zarobio Gestapo pa je pismo sačuvano. Život i stradanje Radmila i Žike od zaborava je otrgao istraživač Ratko Leković. On je otkrio njihovu tragičnu sudbinu popisujući pripadnike i simpatizera JVUO koji su bili u nacističkim logorima, pripremajući studiju. Tako je otkrio u arhivama Gestapoa i lične stvari Radmile, uključujući i njenu fotografiju sa Pavlovićem. Tu je našao i njegovo pismo sa fotografijom koju je poslao. POHVALE Poručnik Pavlović, koji je više puta pohvaljivan zbog ratne hrabrosti u sukobima sa nacistima, nije dugo poživeo. Zna se da je ubijen u zasedi komunista decembra 1944. negde kod Kalinovnika u Bosni i Hercegovini. Ni Radmilin ni njegov grob nikada nisu nađeni, kao ni grobovi brojnih ravnogoraca koji su dali život za Srbiju, a njihova stradanja se i danas prećutkuju.

ČETNIKOVA LJUBAV