RUSKI SVEŠTENIK NAJBOLJE OBJASNIO KO SU SRBI: „KAD TREBA DATI GLAVU, TU SU PRVI!“ (LITIJE U CRNOJ GORI)

 

(U VREME LITIJA U CRNOJ GORI) RUSKI SVEŠTENIK NAJBOLJE OBJASNIO KO SU SRBI: „KAD TREBA DATI GLAVU, TU SU PRVI!“

 Reka pravoslavnog naroda Crne Gore izmiljela je na ulice da se smrzava, grejući se u molitvi i na vatrama Badnje večeri, ne bi li dokazala da se zemaljski zakoni nikada ne mogu odnositi na nebesa.  U promrzlim rukama ljudi i vernika svetle hiljade sveća, upaljenim da odmrznu srca koja su omrzla svoje svetinje, braću, Gospoda, veru i narod.

Ako se neki narod odrekne svetinja, sudbina će mu se osvetiti.Ako se odrekne braće, nema za koga živeti. Ako se odrekne Gospoda, ko će ga čuvati? Ako se odrekne vere, nema se čemu nadati. Ako se odrekne naroda, u šta će se upisati? Opisujući razlike između Grka, Rusa i Srba, ruski sveštenik je dao opis: -Grci i Rusi više drže do Crkve, slova vere i zapovesti. Srbi ništa od toga ne rade ali kad treba dati glavu za Hrista…e tu su prvi! Taj opis se pokazuje tačnim.  Poklani u Hrvatskoj, pretopljeni u Makedoniji, etnički čišćeni, bombardovani, a onda primorani da verujemo u njihove laži ko smo. Sve to nije našlo snage da nas sabere. Preživeli ali ne i zbili redove. Sve dok nisu udarili na najdublji koren, Crkvu. Okupljanje oko NJE, naša je snaga. Jer identitet, kultura i fanatičnost nacionalnog gledišta kako reče Crnjanski ključevi su opstanka. Ključevi su obrnutog procesa konvertitstva. Srpstvo u svom sjaju, privlačno je svima.

To je magnet sa Gospodom u sebi.

 Zaboravljeni srpski ratnik u Ulmu, Nemačka

Zaboravljeni srpski ratnik u Ulmu, Nemačka Srpsko vojničko groblje u Ulmu u protekloj godini, stogodišnjici početka Velikog rata, najviše su posećivali Srbi u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg. Svi koji su želeli i mogli otišli su da poklone senima palih mladih boraca u Prvom svetskog ratu, čiji se posmrtni ostaci nalaze na Gradskom groblju u Ulmu. Spomenik je dugačak četiri i visok tri metra, simbolizuje srpskog vojnika koji leži na kamenu u uniformi sa šajkačom, a pod „usnulim“ kamenim vojnikom leže kosti 142 srpska ratnika.

 

PROGLAS NARODA BOSANSKOG IZ 1876.

I u ime toga našeg velikog saveznika Boga, mi vaskolike vođe ustaničkijeh četa bosanskijeh, danas jedini zakoniti predstavnici srbske zemlje Bosne, posle tolikog čekanja i bez nade na ikakvu pomoć rješavamo: od danas za navjek kidamo sa nehrišćanskom vladom carigradskom i želeći s braćom našom Srbim dijeliti sudbinu pa ma kakva ona bila, proglašavamo: da se domovina naša Bosna prisjužava kneževini Srbiji, zakonitom i pravom prejamniku države starijeh naših kraljeva i careva i proglašavamo našim našljednijem gospodarom knjaza srbskog Milana M. Obrenovića IV. Živio naš narod srbski. Živio gospodar naš knjaz Milan M. Obrenović IV. Živela naša državna vlada u našoj prestolnici Beogradu. U Bosni 20. junija 1876. Vojvode i poglavari vaskoliki bosanski ustanika. Vojvoda Golub Babić, pop Đoko Karan, pop Ilija Bilbija, Simo Čavka, Špiro Kakić, Stojan Mitrović, Trivo Amelica, Mića Trkulja.... Gavro Dejanović, Nikola Galonja, J. Šmitran. Literatura: Putevi, Almanah za 1992. god. Banja Luka, Uredili: Predrag Lazarević, Đorđe Mikić, Ranko Risojević, str.9.