На бранику Србије, на Солунском фронту, страдало је око 5000 ирских ратника

 

 

У децембру, 1915.године, када је било јасно да Бугари крећу све јужније, не би ли опколили српску војску у повлачењу, на граници Краљевине Србије-Грчке, , састављена од око 8000 добровољаца, код села Костурино је покушала немогуће. Да заустави целу једну бугарску армију од 100.000 људи. Ирска дивизија је покушала да спречи продор кроз једини планински пролаз у Вардарској долини који је Бугарима много значио јер су хтели да опколе српску војску и обезбеде пругу Берлин-Константинопољ, како би се помогао савезник Турска. Када је страшан бугарски напад почео, а требало је бранити висораван окружену високим врховима, и то висораван толико каменит да је најдубљи ров могао бити само 60цм, Ирци нису побегли, остали су до краја где је требало како би заштитили повлачење српске војске.

У славу Ираца који су се борили да би Србија опстала, тамо негде код Дојрана и дан данас стоји келтски крст.

На њему пише "У знак сећања на оне из Десете ирске дивизије који су пали на Галипољу, а дали животе у одбрани Србије, а и у славу свих Ираца који су дали своје животе у Великом рату".

На бранику Србије, на Солунском фронту, страдало је око 5000 ирских ратника, ова прича је попут тог крста, знак сећања на те Ирце.

Да се не заборави, нек им је слава!