Гроб и црква Милоша Обилића

 

Челебија је Косовом и Лабом пролазио 1660. у друштву Мелек Ахмед – паше; остало је забележено да је Мелек паша, увидевши како је Муратово турбе без чувара и у запуштеном стању почео да се љути, па му Евлија Челебија говори:

,,Господару мој, у планини тамо преко Срби су подигли један манастир посвећен спомену имена проклетог Милоша који је овог султана убио. У манастиру има кандила од драгог камења и разноврсних кадионица пуних сирове миомирисне амбре. Манастирски калуђери дан и ноћ служе долазеће и одлазеће госте, будући да су манастирске задужбине и простране и богате, али гроб нашег победоносног цара нити има задужбине нити трубедара (чувара гроба).“(Паша тада одваја две кесе гроша ‘вилајетским људима а околна раја позвана је да очисти турбе, што је и учињено, па је турбе постало споменик и место ходочашћа муслимана.)Муратово турбе је сачувано кроз све ратове за разлику од цркве и гроба Милоша Обилића, што довољно говори о менталитету Срба

 

Место у коме је откривена црква је од 19. века насељено Арбанасима, и они су његов назив превели у Кисха Милосхит (у преводу Милошева црква), јер су и они знали да је ту сахрањен Обилић.

Код Атанасија Урошевића, нашег антропогеографа, географа и етнолога, у капиталном делу Топоними Косова, стр. 61, каже да ,,…Kisha Miloshit (у преводу са албанског Милошева црква) је место у данас албанском месту Киселој Бањи (Лаб). У 17 и 18. веку се веровало да је ту сахрањен Милош Обилић.“

 

Урошевић наводи запис Николе Бошковића, оца Руђера Бошковића, у коме помиње цркву у којој је гроб Милошев, па каже да је:

,,Новопазарски и доцнији дубровачки трговац Никола Бошковић, отац научењака Руђера Бошковића, по сећању је почетком 18. в написао мемоарске успомене на стару Рашку, где о Муратовом турбету каже да се налази ,,северно од Приштине, усред Косова, као башта озидан простор, усред кога је кубе и под њим гроб султана којег уби Милош Кобиловић, и даље говори о цркви у којој је гроб Милошев.“

​Црква у којој је, по предању, сахрањен Милош Обилић помиње се и у опису пута дубровачког посланика Ивана Кабоге у Цариград 1792. Ту стоји да су…,,…прешавши Лаб, видели с леве стране ‘три миље далеко цркву, у којој је сахрањен Милош Кобилић.“Даље помиње Муратово турбе који су посетили, итд.

У изворима се помињу и други путописци који су оставили сведочанство о Милошевом гробу и цркви, као што је Француз Ами Буе ( A. Boué, La Turquie d’Europe, Paris 1840.)

 нешто од књига које ћу овде навести:

Атанасије Урошевић: ,,Топоними Косова“, Београд 1972. Евлија Челебија, ,,Путопис,“ Веселин Маслеша, Сарајево 1973.

Глиша Елезовић: ,,Још нешто из прошлости Муратова гроба на Косову,“ Скопље, 1934.

Б. Трухелка Б. : ,,Старовлашка сећања Николе Бошковића“, Мисао, Београд 1930.Глиша Елезовић: ,,Турски споменици“, САНУ, 1952.