Сведочанство Јордана Катанића, четник војводе Вука

 ПОЧЕТАК ЦЕРСКЕ БИТКЕ 15.08.1914 - НОЋНИ СУДАР КОД ТЕКЕРИША

Негде испод села Текериша, у сутон, постројише нас командири у кадру. Не прође ни минут стиже војвода Вук. Иде од војника до војника и загледа га. Из очију му, чини ми се, избија пламен … Уочио сам тај његов поглед. Касније сам закључио да је такав поглед увек имао пред љуту битку.

Војин Поповић-Војвода Вук

ВОЈВОДА ВУК СА ОФИЦИРИМА СРБСКЕ ВОЈСКЕ 

Нека иступе корак сви они који мисле да имају срце Милоша Обилића! – рече Вук громким гласом.
Тајац. Онда се, као по комаиди, покренуо цео одред и иступи корак напред.
Добро, јунаци! Пошто је мајка родила Обилиће, онда то ноћас, у име Бога, морамо и посведочити. Ноћас ћемо напасти непријатеља. Али, изненада, тихо, без пуцњаве … Има да ради само нож и кундак не дати Шваби могућност ни да јаукне … Најбржи и највештији уклониће њихове предстраже и отворити пут одреду … Иза нас креће прва дивизија Друге армије … Тек кад груну наши топови, ми ћемо отворити ватру.
Ноћас ће Шваба упамтити Србина на чију је отаџбину пошао!

То је било све што је војвода Вук рекао. Командири се повукоше с њим на разговор, а ми се почесмо спремати. Неки, који су носили цокуле, стадоше их везивати крпама – да се не чују кад крену. Већина у опанцима. У торбама, уместо хлеба – бомбе … Кренусмо онако како је заповедио Вук: нечујно …
Боже, какав је то покољ био! Нигде јаука, нико ни да писне, а нож ради … Отвори се пут одреду. Убрзо потом грунуше наши топови … Швабе, збуњене, очекују да их предстраже обавесте шта се збива, а предстраже – мртве… Мртва уста не говоре. Отвори се борба. Швабе у групама налећу право на нас. Ми залегли, па брзом паљбом… У свитање избисмо на Текериш. Швабе се сјурише низ падину, према Дрини … Оставише мртве . . .Гонили смо их све до Дрине у којој многи њихови нађоше смрт.

 Војин Поповић, познат као војвода Вук, потпуковник српске војске, био је српски четнички војвода који је учествовао у борбама за Македонију, у балканским ратовима и Првом светском рату, као командант Добровољачког одреда на Солунском фронту. Савременици су га описали као јунака који је вредео више него дивизија.

Како се војвода Вук брутално осветио Албанцима!

 Један од војника Добровољачког батаљона сећа се да је Вук, током повлачења кроз Албанију, наредио да се цело арбанашко село попали. Старији по чину, пуковник Милован Плазина, обратио му се са речима: „Господине Поповићу, видите ли где се ми налазимо“, у нади да ће га одговорити од идеје, али је добио одговор, који можда и најбоље описује карактер и одлучност нашег јунака: „Не питам вас!“Касније се испоставило да је група Албанаца из села пуцала на Вукову извидницу. Неколико младића је рањено, тројицу су убили и опљачкали. Њихова тела била су потпуно нага и смрзнута, а удови су им били одсечени и стављени у уста. Због овог, Вук се одлучио на одмазду, која је брутално извршена.

Анри Барби, ратни репортер француског листа „Париски журнал“, приликом обиласка фронта посетио је одред војводе Вука. О њима пише следеће: „Црни од барута, блата и прашине, спржени од сунца, потамнели од киша и ветра, они личе на епске јунаке; зарасли су у браду, али њихове очи налик на жеравице одају непоколебљиву храброст. Величанствени су када у трку узвикују дивље: Ура.“

 

Војвода Вук са својим четницима 1912 године

Војвода Војин Поповић-Вук

(Песма о Борби са турцима)

Султан Мехмед из Стамбула града,

Шаље књигу косовском валији,

На војводу Војина се јада:

-Ако главу тој каурској змији

Не одрубиш за недељу дана,

Онда твоја биће одрезана.

Знаш ли,пашо,већ године двије,

Рају буни добија мегдане,

Најбоље ми погуби делије,

Кајмакаме најбоље Имаме,

Зар ја султан,цар над царевима,

Да застрепим још пред робовима?!

Султан царе огрејано сунце,

-Одписује паша са Пауна-

Шар планини узео врхунце,

Свака гора четника је пуна.

Ти си царе,цар над царевима,

Али раја свога цара има.

Ударо сам годиницу пуну,

Не бил љуте уништио гује,

Али залуд,мене свуда куну,

А Војина све редом кликује.

Каурско се пробудило робље,

Мој Пдиша ту је наше гробље.