Дјечака од седам година муслимани су стрељали два пута, 1992. године !

 

 Овако је уништена породица Голубовић: 

 Петар и Павле Голубовић имали су само 7 и 5 година, када су заједно са својим родитељима стрељани у Коњицу у јулу 1992.године. Њихови родитељи Ђуро и Власта били су професори у коњичкој гимназији и остали су у том граду, иако је већина Срба напустила Коњиц. Вјеровали су да су безбједни и да немају разлога за бригу и страх, јер никоме нису учинили никакво зло. 

Шесторица припадника Специјалне полиције из састава Интервентног вода Станице јавне безбједности Коњиц МУП БиХ-а су у ноћи 1. јула 1992. год. упали у њихов стан и одвели оца Ђуру, мајку Власту и њихове синове узводно уз Неретву и на 5 километара од Коњица их стрељали ! Игром случаја седмогодишњи Петар је преживио стрељање и када су злочинци отишли извукао се испод тијела убијених родитеља и у пола ноћи пошао да тражи помоћ. Дошао је до полицијског пункта у селу Бијела и испричао полицајцима шта се догодило.⁣⁣ Ти полицајци су га изручили истим људима који су убили његовог брата и родитеље, тако да је мали Петар од 7 година по други пут стрељан! 

О том злочину дуго се после рата ћутало у Коњицу. Тај мук први је прекинуо Анис Косовац ! Анис је на улазу у православно гробље у Коњицу подигао спомен плочу својим комшијама, друге вјере, дјечацима Петру и Павлу, која данас подсјећа и опомиње на нешто што никада не смијемо заборавити, а што неки већ годинама покушавају да забораве.⁣⁣ У месту Борци обновљена је црква Светих апостола, Петра и Павла и посвећена убијеним дјечацима. И тако се сада уз ликове апостола, на престоној икони, налазе и ликови невино страдале дјечице која се раме уз раме са Споменком Гостићем, Милицом Ракић и Марком Симићем моле за нас данас. Наша је дужност да их вечно памтимо.⁣⁣