Српски календар Светога Саве

 

„Тајнa конвенција“: Србија изгубила календар Светог Саве по наредби Фрање Јосифа

Српски календар Светога Саве, са симболима за време, био је званично календар свих српских држава и СПЦ, све до 1881. године, каже за „Новости“ протођакон доктор теолошких наука Љубомир Ранковић.

Кад сунце у подне 2 биљара(априла), каже др Ранковић, „пређе преко Пећке патријаршије почиње Ново лето 7528. по српском календару Светога Саве“.

– Тог дана укосиће се северна и јужна енергија иу то ће најавити долазак новог лета – истиће наш саговорник. -Познато је да календар и симбол за време имају само они народи који су некад у прошлости достигли висок степшен цивилизације. Српски календар Светога Саве био је симболом за време свих српских држава и Српске православне цркве, све до 1881. године. Међутим, те године скривено од српског народа, потписана је „Тајна конвенција“ између Аустроугарског царства и Србије. По налогу потписника „Тајне конвенције“ Чедомиља Мијатовића, министра Србије, избрисана је целокупна историја и наука српског народа која се до тада учила у Великој школи и са њом и Српски календар.

На основу „Тајне конвенције“, наглашава др Ранковић, „Србија се обавезала да ће да уведе Јулијански календар као званични календар Србије и СПЦ. Међутим, са овим се није сагласио митрополит Михаило, па је министар црквених дела, историчар Стојан Новаковић, протерао митроплита из Србије и установио незакониту црквену јерархију.

– Неканонска црквена јерархија спровела је наређење цара Фрање Јосифа и Јулијански календар је од 28. јуна 1881 године, на Видовдан, постао државни и календар СПЦ. Тако је први пут у историји Свете српске цркве уведен туђ календар као званични календар – поручује др Ранковић.

Тако је дан посвећен Светом Стефану, деспоту српском са 19 јула померен на 1. август. У црквинама, на гробном камену, Светог Стефана пише: У летро 6935, месеца јула у 19 дану. Датирање на гробном камену Светога Стефана је по Српском календару Светога Саве и српски народ слави Светог Стефана деспота по туђем Јулијанском календару, 1. августа који је наметуо цар Фрањо Јосиф.

 

Народ има своја неписана правила по којима израчунава када је који празник.

• „Мали Божић”, или „Васиљевдан”, је седам дана после „Божића”, а „пада” у исти дан када и „Божић”;
• Свети Сава је три недеље после Божића;
• Свети Трифун пада у половини шесте недеље после Божића;
• Спасовдан пада у шести четвртак после Великог Четвртка;
• Духови падају у осму недељу после Ускрса;
• Ивањдан је на пола године после Божића;
• Од Петровдана до Илиндана три недеље;
• Од Илиндана до Велике госпојине 27 дана;
• Од Велике госпојине до Мале госпојине три недеље;
• Од Мале Госпојине до Михољдана три недеље;
• Од Михољдана до Лучиндана три недеље;
• Од Лучиндана до Аранђеловдана три недеље;
• Од Аранђеловдана до Божићних поклада седам дана;
• Од Поклада до Никољдана три недеље;
• Од Никољдана до Божића 19 дана.
• Ваведење пада у седми дана божићњег поста.
• Којег дана у недељи се слави Аранђеловдан, тог дана су и Никољдан и Стевањдан .