СВАКИ ПРВИ МАРТ НАМА ЈЕ СЈЕЋАЊЕ И ОПОМЕНА

 

Првог марта један дио државне заједнице Босне и Херцеговине обиљежава тзв. Дан независности Босне и Херцеговине.

 
Поред чињенице да је тзв. Референдум о независности БиХ расписан противно тадашњем Уставу СФРЈ и Уставу СР БиХ, као и да излазак бирача није био довољан, јер да би неки референдум у СР БиХ био валидан требало је да изађе минимум двије трећине (66%) од укупног броја бирачког тијела, а изашло је укупно око 64% бирача, свијетски моћници су политичке представнике Муслимана и Хрвата у БиХ прогласили за демократе и борце на слободу.
Нико се није обазирао што се те „демократе“ и борци против „четничке агресије“ који су се борили за „Босну и Херцеговину као грађанску републику…“ , још прије било каквих сукоба у БиХ, тражили од исламских земаља да им помогну у борби против „невјерника“.
Тако је Харис Силајџић 1991. године, док је био министар спољних послова СР БиХ, учествовао у августу и децембру исте године, на Исламској конференцији (OIC) у Исламабаду (Пакистан) и Дакару (Сенегал), гдје је договарао војну помоћ исламских земаља за муслимане у СР БиХ.
Да су муслимански представници тражили војну помоћ од исламских држава, потврдио је и тадашњи Генерални секретар OIC-a Хамид ал Гариб у интервјуу за турски лист „Daily news“, за који је децембра 1992. године потврдио да је са Алијом Изетбеговићем фебруара 1992, у Џеди (Саудијска Арабија) договорио помоћ босанско-херцеговачким муслиманима.
Та помоћ се састојала од новчаних донација и слања исламских добровољаца да ратују против хришћана у БиХ.
Ипак, један догађај можда најбоље открива карактер те тобоже борбе за „грађанску“ БиХ, а то је убиство српског старог свата, Николе Гардовића, на другу дан Референдума о независности БиХ. Наиме, 1. марта 1992. године, на Башчаршији у Сарајеву, једна српска свадба засметала је муслиманским екстремистима, који су прво провоцирали сватове а потом пуцали и убили старог свата.
Овај злочин извршили су припадници паравојне формације „Патриотска лига“. У саопштењу које је издала поводом убиства Николе Гардовића, Странка Демократске Акције, оштро је осудила починиоце овог убиства и од тога се оградила.
Убрзо су била саопштена и имена учесника убиства, али како се тада незванично тврдило, њихово хватање било је отежано, зато што их је штитила група цивила – припадника „Патриотске лиге“, које су због беретки на глави прозвали „зелене беретке.“
Да је ово саопштење било само маска и скидање одговорности са себе, говори чињеница да је „Патриотску лигу“ основао Алија Изетбеговић заједно са својим сарадницима из Странке Демократске Акције, а о томе говоре муслимански извори: Патриотску Лигу формирала је странка СДА, а на челу политичког дијела ПЛ-а стајали су Алија Изетбеговић, Махмутчехајић и Ченгић; још 31. марта 1991, на приједлог Алије Изетбеговића формиране су неке групе и јединице и прије официјалног усвајања имена Патриотска лига БиХ што је и прихваћено на простору Сарајева а након 10 јуна 1991. ширило се широм БиХ.
Поред свега овога, треба истаћи да су сукоб у БиХ почели знатно прије 1. марта, упадима војске Хрватске у БиХ и заузимањем општина у Босанској Посавини и западној Херцеговини, као и нападимо удружених муслиманско-хрватских паравојних формација на ЈНА и Србе у БиХ.
Војни врх Хрватске је 28. 11. 1991. године одлучио да се директније ангажује у Босанској Посавини, и одлучио је да формира „Оперативне групе ‘Источна Посавина’ са сједиштем у Славонском Броду , а која је била у функцији устроја постројби и наоружавања Хрвата Босанске Посавине…“ .
Све ове чињенице не допиру до савјести Међународне заједнице која и данас наставља са кршењем права српског народа и фаворизовању интересе муслимаснког и донекле хрватског народа у БиХ.
Такође, ове чињенице нису такле ни савјест неких српских либералних интелектуалаца или квазиинтелектуалаца, који уживајући материјалну и логистичку подршку неких међународних фондова и медија, пишу о Србима као неким монструмима који су почели рат у БиХ, а Републику Српску упоређују са нацистичком Њемачком и НДХ позивајући на њено насилно укидање.
Када све ово имамо у виду, требамо почети обиљежавати 1. март као дан када је почео крвави грађански рат у БиХ, дан када су Срби из БиХ који нису хтјели рушење СФРЈ проглашени за „четнике“, „фашисте“, „агресоре“ и „злочинце“, односно проглашени за легитимну мету.
Зато нека овај дан буде дан опомене, и можда би институције Републике Српске у будуће требале да обиљежавају 1. март као дан почетка грађанског рата у БиХ, када би се у основним и средњим школама у Републици Српској одржавао историјски час посвећен страдању Срба у БиХ.

Коментари

Популарни постови са овог блога

TAJNI NEMAČKI DOSIJE: I nacisti se zgražavali nad ustaškim zverstvima

MASAKR U SREBRENICI - "ŽENE I STARCI ŽIVI ZAPALJENI PO KUĆAMA"

Priznanje „branilaca“ BiH o zločinima nad *srbima* u Sarajevu