Химзо Половина украо чувену спрску песму „Јутрос рано слушам певају славуји“, данас познатија као „У лијепом старом граду Вишеграду“
Ове стихове је Химзо додао као последњу строфу на оне легендарне Шантићеве "Емине" и снимио на једној од својих првих плоча. Управо та песма је постала његова "личнс карта".
"Умро стари пјесник, умрла Емина,
остала је пуста башча од јасмина.
Саломљен је ибрик, увело је цвијеће,
пјесма о Емини никад умрет' неће."
Преминуо је са песмом на уснама, на концерту у Плаву 5. августа 1986. у својој педесет деветој години. Последња песма коју је запевао била је управо "Емина", и то после неколико бисова. Тако је утихнуо севдалија кратког века.
Химзо украо чувену спрску песму
Одвајкада је у Шумадији постојао култ кафанске песме. Тако је негде око 1950. године у шумадијским кафанама била популарна песма „Јутрос рано “, данас познатија као „У лијепом старом граду Вишеграду“. Ту песму написао је Драгиша Недовић, народни песник, композитор и текстописац (1916-1966), аутор многих песама за које се до скоро мислило да су изворне.1941. године био одведен у Шумарице на стрељање. На срећу један официр га је препознао и поштедио смрти, али га је послао у њемачки логор у Дормагену, гдје је задржан четири године.Његове пјесме "Прођох Босном кроз градове“, „Вишеграде граде“, „Негдје у даљини поглед ми се губи“, „Каранфил се на пут спрема“, „Дође јесен, ја се не ожених“, „Текла река Лепеница,„То је моја Шумадија“ „Обраше се виногради доле крај тополе“, „Стани, стани Ибар водо“, „“Ај, идемо Радо“, „На Морави воденица стара“ Својевремено десет година је песма Драгише Недовића „Плућа су ми болна“ била под ембаргом који је дао Тито. Разлог је био тај што су се људи убијали слушајући ову тешку, емотивну пјесму. Оживјела ју је Јованка Броз када је сама обољела од туберкулозе, а пјесму јој је отпјевала Нада Мамула.Универзитетски професор и музичар Драгољуб Батавељић изучавао је деценијама дјела и феномен Драгише Недовића. А све забиљежио у три књиге са 800 пјесама.
Међутим, ни једна песма није на својеврсан начин обележила време у коме се тада живело, као што су догодовштине око њеног настанка. Из ње је избачена Србија, то јест строфа:
„Устај испрати ме морам да путујум,
у Србију идем своме родном граду,
за тобом ћу Кико вечно да тугујем,
зашто сам те саму оставио младу“.
А за то је заслужан управо Химзо Половина.
Наиме, у некада култној кафани „Парк“ наступао је у оно време чувени певач Раде Бајић. Међу гостима се нашао и Химзо Половина. Када је чуо песму позвао је Бајића, да му је за столом отпева. Исмет Алејбеговић Шербо,чувени хармоникаш записивао је ноте и текст песме.
По повратку у Сарајево Химзо Половина је за „Радио Сарајево“ снимио песму под називом „У лијепом старом граду Вишеграду“. Али Србије и Кике у њој није било.
Као муслимански националиста(сличан Алији Изетбеговићу) Половина је после Другог светског рата осуђен и одлежао је робију.
Да ли му је зато засметала Србија није познато, али нико није приметио логички недостатак да се он у песми враћа „Ево сам ти дошо седим на Бикавцу“, тако да је и литерална вредност песме значајно умањена. У средишту приче је девојка Кика, која се после одласка Шумадинца враћа у Вишеград удаје и одлази из тог града.
Недовић је брже боље отишао у Сарајево и понео доказ из СОКОЈ-да је песма заштићена под именом „Јутрос рано слушам певају славуји“, али није смео много да „таласа“, зато што је његов брат био Инфобировац и били су под обрадом ОЗНЕ.
На следећем издању потписан је као аутор, али без Србије. И дан данас песма је живи у народу, оскрнављена а легенда покојни Раде Бајић знао је у шали да каже „продао сам најлепшу српску песму за десет ћевапа“, не могавши себи да опрости што је дозволио да га Половина и Шербо искористе и буквално преваре.
Е тако ти је то када не знаш ко си па крадеш туђу историју,туђа дела као и љиљане који су им сада на застави па зато и постоји она стара прича о њиховом настанку:био србин,па потурица,па србин муслиманске вероисповести,па муслиман па сада бошњак зато ако вам се неко представи као ванземаљац знај да су то ови ликови.


Коментари
Постави коментар