TUGA SRBINOVA

  Уз помоћ албанских фашиста, 1942. комунисти из Косовског Поморавља убили преко 500 Срба Списак је предат албанској фашистичкој милицији, са којом су комунисти били у контакту. Већина ових Срба је страдала... Мој деда по оцу, Благоје Јовић (1911-1990, Коретиште код Гњилана), био је жандарм од 1937. до 1941. године. Био је заклети монархиста и следбеник идеја и борбе војске Драгољуба Михаиловића. Познавао је лично капетана Драгутина Лазића. Један од првих сусрета мог деде и капетана Лазића био је септембара 1942. године, када је капетан Лазић као опуномоћени официр штаба генерала Драже Михаиловића организовао тајни састанак њему оданих Срба Новог Брда и Гњилана. Састанак је заказан и одржан испред воденице у месту Врлин поток, изнад села Станишор, на путу према манастиру Драганац. Састанку је присуствовао и официр са брадом већег чина из јединице мајора Жике Марковића. По причи мог деде, било је 80-100 људи из следећих места: Страже (највише из Страже ), Станишор, Горње Кусце, Коре...

  СТРАДАЊА НА ЛИЈЕВЧЕ ПОЉУ: „Четничко Косово“ у свести Српског народа Херцеговине 6. априла 1945. године у борбама у Лијевче Пољу страдало је језгро херцеговачких четника на челу са својим командантом Милорадом Поповићем. Оно што је Зидани Мост, Кочевски Рог и Похорје у свести националног народа Црне Горе то је Лијевче Поље, „четничко Косово“ у свести Српског народа Херцеговине – симбол трагичног страдања дубоко урезан у душу и колективно памћење, „збирно име за сва стратишта и заједничку костурницу“ са чијим се последицама, свесно и несвесно суочава свака нова Српска генерација. Тог несрећног пролећа 1945. године после „четири године, рата, крви и несрећа“ одигравао се последњи чин „босанске голготе“ и равногорске драме у Другом светском рату, после кога је успостављена чврста комунистичка власт чије неизљечиве последице, као народ, и данас осећамо. Југословенска војска у отаџбини, заклета „ Часном крсту, Краљу и Отаџбини“, измучена и од свих издана доживела је војнички крах по...

                 Стјепан Филиповић – ХЕРОЈ ИЛИ ХУЉА   Чувени Хрват партизан је био симбол комунистичке револуције у сред окупиране Србије. Стјепан ”Стево” Филиповић је син Антона и Ивке Филиповић, који се као школарац из Опузена преселио у Крагујевац. Њему је у Ваљеву направљен споменик на месту некадашњег Баирског гробља из 19. века, на коме је, после Првог светског рата, уз градско гробље, придодато чувено војничко гробље српских официра и војника, на ком су били сахрањени јунаци са Цера, Мачковог камена и Колубаре, као и умрли од тифуса српски војници и болничко особље чувене Ваљевске болнице за време првих година Првог светског рата. Ово је био српски Зејтинлик у Србији, уз српско војничко гробље у Крагујевцу, које су такође комунисти уништили и на ком се данас налази градски парк Шумарице. Комунисти су у Ваљеву 1946. године бездушно преорали Баирско гробље са српским јунацима и умрл...

    Петар Милатовић је систематично прорачунао да је Вук Караџић продао старих руком писаних књига из манастира у вредности већој од данашњих 2-2.5 милиона евра. Треба имати у виду да се ту налазе књиге чак из манастира Хиландар. Књиге је продавао Аустријанцима, Русима и језуитима (Мехитаристи). Наравно није Вук лично крао те књиге, већ је имао мрежу од неколико сарадника који су му те књиге доносили а он би за мале паре од њих куповао. Пред крај живота у периоду између 1846 и 1858. Вук Караџић је продао 46 српских књига, а још 4 књиге је после његове смрти продала његова ћерка. Па чак му је и син умро у кочији од туберкулозе чекајући новац за књигу. Превођење Библије Људи данас мисле да је Библија одувек била у Србији. Међутим, у средњем веку у српским црквама није било Библије већ само јеванђеља и текстова који ће чинити касније Нови Завет, као и неке одабране књиге из Старог Завета. Потврду овоме имамо у Законоправилу Светог Саве где је то прецизно наведено. Библија је као ...

  Челебија је Косовом и Лабом пролазио 1660. у друштву Мелек Ахмед – паше;  остало је забележено да је Мелек паша, увидевши како је Муратово турбе без чувара и у запуштеном стању почео да се љути, па му Евлија Челебија говори: ,,Господару мој, у планини тамо преко Срби су подигли један манастир посвећен спомену имена проклетог Милоша који је овог султана убио. У манастиру има кандила од драгог камења и разноврсних кадионица пуних сирове миомирисне амбре. Манастирски калуђери дан и ноћ служе долазеће и одлазеће госте, будући да су манастирске задужбине и простране и богате, али гроб нашег победоносног цара нити има задужбине нити трубедара (чувара гроба).“ (Паша тада одваја две кесе гроша ‘вилајетским људима а околна раја позвана је да очисти турбе, што је и учињено, па је турбе постало споменик и место ходочашћа муслимана.) Муратово турбе је сачувано кроз све ратове за разлику од цркве и гроба Милоша Обилића ,  што довољно говори о менталитету Срба   ...

    У децембру, 1915.године, када је било јасно да Бугари крећу све јужније, не би ли опколили српску војску у повлачењу, на граници Краљевине Србије-Грчке, , састављена од око 8000 добровољаца, код села Костурино је покушала немогуће. Да заустави целу једну бугарску армију од 100.000 људи. Ирска дивизија је покушала да спречи продор кроз једини планински пролаз у Вардарској долини који је Бугарима много значио јер су хтели да опколе српску војску и обезбеде пругу Берлин-Константинопољ, како би се помогао савезник Турска. Када је страшан бугарски напад почео, а требало је бранити висораван окружену високим врховима, и то висораван толико каменит да је најдубљи ров могао бити само 60цм, Ирци нису побегли, остали су до краја где је требало како би заштитили повлачење српске војске. У славу Ираца који су се борили да би Србија опстала, тамо негде код Дојрана и дан данас стоји келтски крст. На њему пише "У знак сећања на оне из Десете ирске дивизије који су пали на Галипољу, а дал...

  УпокојениЧетнички Војвода Илија Трифуновић Бирчанин, чије су кости после 1945. ископали комунисти у Сплиту и бацили у море и срушили споменик који му је био подигнут.... Војвода Бирчанин је ЈЕДИНИ официр коме је Дража предао рапорт за време рата, сматрајући да стари војвода има већи чин од њега, и том приликом у кули код Автовца, Војвода Бирчанин проглашава 34. Дражина официра Војводама са ове и оне стране Дрине, међу којима и Момчила Ђујића... Војвода Бирчанин је био почасни председник фудбалског клуба Хајдук из Сплита, заслужан за то што су све школе и државне установе у Сплиту и Задру биле на ћирилици, уважаван и поштован од свих. Борио се за Србство у најтежем делу Хрватске. Четник од 1905. учествовао у свим акцијама пре балканских ратова, учествовао у оба балканска рата и у првом светском. По налогу Краља Александра 1924. одлази у Сплит где активно ради на очувању Срба. Војвода Бирчанин упокојио се 1943. године, у Сплиту. Након рата, комунисти из гроба ваде његове кости и ба...

  Последње писмо ђенерала Драже Михаиловића - 2. фебруар 1946. Писмо је објављено јула 1946. године у Њујорку, од стране Комитета за поштено суђење ђенералу Дражи Михаиловићу. Само неколико дана после тога, ђенерал Дража је ликвидиран у Београду. "Ни под којим условима нећу напустити своју Отаџбину и свој народ. Своју земљу не можете понети на ђоновима ципела, како је рекао Дантон када су му предлагали да напусти Француску. Једино што данас могу да учиним је - да поновим ове речи. Јер ја нисам Јосип Броз Тито који нема ничег заједничког ни са овом земљом нити са овим народом, па да могу да побегнем... "Тамо код вас у Швајцарској имате довољно мојих официра и војника који су напустили земљу и са мојом дозволом. Ви такође имате и велики број некадашњих ратних заробљеника и депортираца, који данас представљају живе сведоке неправде која се спроводи над нашом нацијом. Међутим, сједињени духом, не пропустите ниједну прилику, а да нашу патњу не покажете онима око вас,...